Iz ugla svakog sportiste, pod u hali u kojoj se vežba ili takmiči je najbitniji deo čitavog sportskog objekta. Pod je fundament, a samim tim je i njegova obloga. Mora da ispuni niz specijalnih zahteva, da maksimalno odgovori na postizanje najboljih rezultata, pruži sigurnost, održavanje higijene i odgovori na intenzivan tretman.
U određivanju adekvatne podne obloge za sportske objekte, namena igra ključnu ulogu. Osim tipa i karakteristika sportova koji se igraju u određenom objektu, mnoge ustanove imaju mešovite zahteve. Društvene ili komercijalne aktivnosti često su u sprezi sa sportskim.
Dodatne aktivnosti koje se mogu odigravati u sportskim halama su: ples i večernji program, organizovanje društvenih skupova, koncerti, školske predstave i slične aktivnosti, izložbe itd. Iako svi zahtevi moraju da se uzmu u obzir, kompromisa sa zahtevima koje sport nameće nema.
U sportskim objektima koji po pravilu imaju jako malo mobilijara, prostrana površina poda je vizuelno najupečatljivija. Boja, refleksija i ostale vizualne karakteristike stoga igraju bitnu ulogu u njegovom oblaganju, kao i u doživljaju čitavog prostora. O njima treba posebno voditi računa, kako bi se obezdbedio maksimalan komfor i učesnicima i posmatračima.
Sportski podovi moraju biti projektovani tako da trpe veća opterećenja, što zbog povećanog broja i dinamičnijih aktivnosti ljudi, tako i zbog opreme koja služi za vežbanje a i za održavanje. U zavisnosti od tipa sporta, različite su i karakteristike opterećenja koje se prenose na tlo. Praktično je nemoguće naći podlogu koja je adekvatna za sve tipove sportova u zatvorenom. Nužan je mudar kompromis između bezbednosti, učinka i operativnih faktora.
Za razliku od većine objekata gde pod prvenstveno služi kretanju, kod sportskih objekata se mora imati na umu specifičan kontakt sportista i poda. To se pre svega odnosi na moguće slučajne i namerne padove, kao i pokrete na parteru,i iz tog razloga, materijal sportskog poda mora da odgovara minimalizacijom povreda koje mogu nastati.
Za sportove kod kojih su veće šanse da dolazi do povreda nastalih padom i bližim kontaktom sa podom, biraju se tzv. elastični ili kombinovano elastični podovi. Ipak, i taj faktor mora se gledati kroz aspekat određenog sporta i na koji način elastičnost poda utiče na performanse igre.
Kao najveće površine i prostori najveće dinamike, podovi moraju da odgovore i na higijenske uslove. U zapadnim zemljama su propisi da podovi od tvrdog drveta moraju da se obnove na svakih 5 godina, dok podovi na bazi vinila su limitirani na 25 godina. U svakom slučaju, potrebno je da podovi u sportskim hala svojom stukturom budu laki za čišćenje i održavanje i da odgovore na sve higijenske uslove.
Za sve sportove u zatvorenim objektima je zajedničko da pod mora biti apsolutno ravan, i da neravnine na podu ni na koji način ne smeju uticati na sam tok igre. Takođe, za većinu sportova važi da otpornost poda mora da bude takva da spreči preterano klizanje, ali i da istovremeno dopušta lako kretanje i da trenje ne otežava sportske performanse.
Drvo je i dalje među najzastupljenijim materijalima u sportskim objektima. Moguća je ugradnja drvenih obloga na niz konstrukcija različite elastičnosti, i stoga je pogodno za širok spektar sportova. Takođe, drvo se koristi i kao noseći element ili podloga elastičnih podova.
Vrste drveta koje se najviše koriste u ove svhre, zbog svetle boje i odgovarajuće tvrdoće, su bukva, javor i hrast. Iako je drvo kao materijal jako izdržljivo, nije otporno na vodu. Drveni pod je potrebno naknadno zaštiti od vlage i vode, jer upravo ona je najveći neprijatelj drvenih podova u sportskim objektima.
Polimerni podovi, kao što su vinil, linoleum, guma i kompoziti, su takođe u širokoj primeni u sportskim objektima. Njihove performanse zavise od načina ugradnje i čitavog sistema na koji se postavljaju.
Za razliku od tradicionalnog poda, parketa, polimernim podovima moguće je postići veće elastičnosti samog završnog sloja. Takvi elastični podovi su pogodni za aktivnosti u kojima dolazi do bliskog kontakta– bosonogo hodanje, ležanje na podu, dečije aktivnosti, ali njihova mekoća nije pogodna za sportove koje traže isključivo tvrdu podlogu, kao na primer skejtbording ili roleri.
Uglavnom amortizuju udare i otporni su na habanja. Određeni polimerni podovi se izvode na mestu, što omogućava kontinualnu površinu čitave sale. Prednost ovakvih površina je višestruka, što za same sportske aktivnosti, kao i za održavanje i iz higijenskog aspekta.
Tekstilni podovi se razlikuju u zavisnosti od materijala koji se koristi. To su uglavnom specijalizovani podovi koji se koriste za uski spektar sportova.
Njihova toplota čini ih pogodnim za sportove kao što je gimnastika, aerobik i vežbe sa tegovima, a dobri su i absorberi zvuka zbog čega se koriste u učiteljske svrhe.
Performanse sportskog poda ne zavise samo od podne obloge, već od čitavog sistema. Upravo primenom različitih sistema, ista podna obloga može imati različite elastične vrednosti, kao i brojne druge karakteristike. Usled toga, projektovanje sportkog poda ne odnosi se samo na materijal poda, već i na čitavu podkonstrukciju. Baš zato, većina proizvođača ne nudi samo završni sloj, već rešenje čitavog sistema.
Boja poda sportskih hala igra bitnu ulogu u prostoru i bira se na osnovu sveukupnog kolorita prostora i uslova osvetljenosti. Refleksija poda bi trebalo da je između 40-50%. Poželjno je da postoji vizuelni kontrast između površina poda i zidova, kao i čitave površine poda i oznaka na njima. Mat finiš je pogodniji od sjajnog.
Boja za sportsko označavanje poda bira se na osnovu odabranog materijala. Najčešće se koristi dvokomponentni poliuretan, zbog njegove trajnosti.
