Tokom XVII i XVIII veka, mozaik parketi i intarzija su bili primenjivani u Francuskoj, a jedan od najčuvenijih primera je Versajski dvorac blizu Pariza. Parket je bio prvo privilegija bogatih ali se ubrzo raširio i postao popularan širom Evrope.
U početku su parketne daščice pravljene ručno, uglavnom od hrasta, a vremenom se broj vrsta i modela slaganja širio. Kako je parket sve više dobijao na popularnosti, javila se potreba za serijskom, a kasnije i industrijskom proizvodnjom.
Već duže vreme prisutan je proces termotretiranja drveta. Ovim procesom drvo postaje otpornije na vodu i štetočine, a njegova boja poprima tamnije nijanse. Osnovne vrste drvenih podova, prisutnih na domaćem tržištu, su brodski pod, klasični parket, lamel parket, mozaik parket, gotovi (višeslojni) parketi, deking za spoljne površine.
Sve se više koristi pod od plute, a kod nas je veoma zastupljen i laminat koji nije drvo već kompozit na bazi drveta.
Drvo je uvek bilo pogodan materijal za oblaganje podova. Njegova fizička i mehanička svojstva odgovaraju uslovima koje materijal za pod mora da ispuni.
Podovi se proizvode od različitih vrsta drveta, gde prilikom izbora, osim estetskog izgleda treba pažljivo birati i neka druga svojstva kao što je čvrstoća određene vrste. Razvoj nauke i tehnologije otkrio je nove načine za unapređenje ovog materijala u korist izrade podova, ali i njegovo održavanje.
AUTOR TEKSTA: Ljubica Slavković, M.Arch.
