Jedna od industrija koje su doživele pravu revoluciju poslednjih dvadesetak godina sa pojavom novih materijala ili vraćanjem u upotrebu nekih starih i poznatih nesumnjivo jeste industrija podnih obloga.
Tu su i sve popularnije luksuzne vinil ploče, linoleum u novim formama i modernog dizajna, različiti podovi od ekoloških materijala: plute, sisala, kože, bambusa… i naravno, svevremeni: keramika, kamen, mermer. Ipak, jedna podloga već nekoliko vekova drži primat i ne namerava da prepusti tron – njegovo veličanstvo parket.
U čemu je tolika draž parketa? Odgovora je mnogo, ali moglo bi se reći da sem nenadmašne topline i ušuškanosti koju daje prostoru, kao i činjenice da zadovoljava i najizbirljivije ukuse, parket je zapravo jedna od retkih podnih obloga koje posle reparacije izgledaju kao nove.
Ponuda na tržištu je zbilja ogromna i postavlja se pitanje: kako izabrati najbolji parket za sebe i svoj prostor? Dva su puta do odgovora na ovo pitanje. Prvi, lakši, jeste da angažujete arhitektu ili dizajnera enterijera da to obavi za vas budući da je njima u opisu posla poznavanje materijala. Ukoliko vam džep ipak nije toliko dubok, moraćete povesti računa o nekoliko stvari pre donošenja krajnje odluke.
Najpre treba razmisliti koja je namena prostora u koji se parket postavlja, odnosno da li je komercijalni ili rezidencijalni, a iz toga zaključiti koliko će mu biti opterećenje. Što je opterećenje veće, to je potrebno da parket bude napravljen od tvrđeg drveta koje će bolje podnositi mehanička oštećenja.
Kod nas se najčešće primenjuju dve skale za merenje tvrdoće drveta, Brinelova i Jankelova. One mogu poslužiti kao referentni sistem za odabir. Primera radi, naš domaći hrast koji se smatra tvrdim drvetom ima tvrdoću od 3.7-3.8 brinela. Tvrđe od njega su neke egzotične vrste poput kanadskog javora, duzijea, merbaua, jatobe, mahagonija, iroka, masarandube, tikovine, palisandera, ipea/lapača, kumarua ili talija (vrednost tvrdoće potonjeg dostiže čak 6.2 brinela).
Mekše od hrasta su evropske vrste poput većine četinara – bora, jele, smrče…, zatim graba, breze, jove, kestena itd. U sredini su bukva, jasen, orah, javor.
Sledeće o čemu treba voditi računa je boja drveta. Kod većine je ovaj kriterijum na prvom mestu budući da najviše utiče na konačan izgled enterijera. Kada je reč o prirodnoj boji drveta, mora se znati da drvo iste vrste može imati različite nijanse, ali i boje (npr. lapačo se javlja i u zelenoj i u crvenoj varijanti), te ako ste u prilici boju treba birati na osnovu što većeg uzorka.
Isto tako, veoma važna je informacija da se boja vrlo intenzivno menja prvih meseci nakon postavljanja, odnosno, drvo u dodiru sa vazduhom i sunčevim svetlom oksidira, što za posledicu ima da svetlije vrste drveta potamne, a tamne posvetle.
Drvo je prirodan materijal i nijedna daska nema istu teksturu, niti istu boju te stoga nijedan dobavljač ne može garantovati apsolutnu ujednačenost boje (ako vam je to jako važno, možda je bolje da se odlučite za neki veštački ili kompozitni materijal).
U vezi sa izgledom je i klasifikacija parketa na osnovu većeg ili manjeg prisustva čvorova i njihove veličine, naglašenije ili manje naglašene teksture, varijacija boje, prisustva beljike, prisustva kanala za smole itd. i ovu klasifikaciju određuju proizvođači.
Oznake koje se koriste su interne i svaki proizvođač ima svoje (□, ○, Δ, I, II, III, A, B, C, D, ekstra, standard, rustik, VS, exquisit, select, natur, design, struktur). Važno je skrenuti pažnju da se ova klasifikacija odnosi na izgled površine parketa i ne utiču na kvalitet njegove izrade. Odličan primer su veoma rustični parketi vrhunskog kvaliteta koji su danas veoma popularni.
Potom treba razmisliti da li se parket polaže na podno grejanje. Ako se polaže, onda valja voditi računa o dve vrlo važne osobine drveta, a to su dimenzijska stabilnost i toplotna provodljivost. Drvo je higroskopan materijal što znači da upija atmosfersku i kapilarnu vlagu. Zato treba profesionalno pripremiti podlogu na koju se parket polaže da ne bio upijao vlagu iz podloge i voditi računa o vlažnosti vazduha u prostoru.
U principu, relativna vlažnost vazduha u zatvorenom prostoru ne bi trebalo da bude niža od 40% niti viša od 65% da drvo ne bi «radilo» (utezalo se i bubrilo). Najnižu dimenzijsku stabilnost imaju bukva i javor pa ih apsolutno treba izbegavati prilikom polaganja na podno grejanje. Temperatura poda s podnim grejanjem, merena na površini, ni u kom slučaju ne bi trebalo da prelazi 24ºC.
Ovde treba napomenuti da su dimenzijski stabilniji troslojni i dvoslojni parketi u odnosu na masivne, zbog specifične, «unakrsne» konstrukcije. Svakako se mora istaći da su dvoslojni parketi, upravo zbog svoje konstrukcije najpogodniji za polaganje na podno grejanje jer je kod njih najveća toplotna provodljivost, a najmanji toplotni otpor (debljina im se kreće od 9 do 11 mm).
Pre nego što se odlučite za završnu obradu, treba se odlučiti i za tip parketa, a onda i za njegov slog. Naime, danas je ponuda veoma bogata pa se može birati između lamelnog, klasičnog, kant ili industrijskog, masivnog, dvoslojnog, troslojnog ili višeslojnog parketa. Različiti tipovi nude i različite slogove od kojih neki mogu biti prava umetnička dela.
Pored toga, nude i različite načine polaganja, te se tako parketi mogu postavljati lepljenjem celom površinom na podlogu ili suvomontažno, «plivajući». Suvomontažno je znatno brže, a ako upoređujemo gotove i klasične parkete, prednost u brzini je definitivno na strani gotovih i kad se lepe, jer nema naknadnog brušenja i lakiranja.
Za konačni izgled u prostoru, treba se odlučiti za završnu obradu parketa. Gotova rešenja koja nude brojni proizvođači završno obrađenih parketa su neretko veoma maštovita te se tako može dobiti termički obrađeno drvo koje ima tamniju, egzotičnu boju, dimljeno drvo, četkano, ručno hoblovano, beljeno, crno ili belo prano, bajcovano… Kombinacije su neograničene, a one zavise od ličnih preferencija.
I, na kraju, završni, zaštitni sloj koji će svemu dati određeni ton je izuzetno važan. Parket može biti nauljen, voskiran ili lakiran (mat ili sjajno). Voskirane i nauljene površine su nešto zahtevnije za održavanje, ali ukoliko se redovno i pravilno održavaju, generalna reparacija obično nije potrebna i mogu trajati veoma dugo.
Posle svakog uljenja parket izgleda kao nov, a moguće su i parcijalne reparacije sitnih oštećenja. Sa druge strane, lakirane površine se lakše održavaju u svakodnevnoj upotrebi, ali se mehanička oštećenja mogu otklanjati isključivo celokupnim brušenjem parketa pa njegovim ponovnim lakiranjem što je i organizaciono i finansijski prilično zahtevno.
Prilikom odabira parketa neizostavno se konsultujte sa prodavcima kako bi vam ukazali na potencijalne prednosti ili mane određenih vrsta drveta u zavisnosti od vaših prohteva i potreba, kao i tehničkih uslova u prostoru. Njihov zadatak je da vam kupovinu olakšaju i pruže neophodnu tehničku podršku.
No, jedno je izvesno, za koju god opciju da se odlučite, parket je uvek odlčan izbor.
Piše: Isidora Gordić
