MERMER I GRANIT
Kamen večne lepote
Iako se materijali stalno razvijaju i unapređuju, prirodni materijali u građevinarstvu nikada neće biti manje traženi. Prirodni materijali su kroz dugi niz godina pokazali svoju trajnost i izdržljivost, plemeniti su i krasi ih jedinstvo i neponovljivost, a zahvaljujući tehnologijama i inovacijama, njihove karakteristike se čak i unapređuju.
Mermer je metamofrna stena koja nastaje ponovnom kristalizacijom krečnjaka i dolomita. Vekovima je veoma cenjen u građevinarstvu i još u antičkom svetu krasio je najraskošnije palate, hramove i građevine pred kojima je zastajao dah. Najpoznatije i najveće nalazište ove stene, najboljeg kvaliteta, nalazi se u Karari u Italiji. Upravo odatle je materijal za svoja dela crpeo Mikelanđelo, te su od ovog materijala načinjena neka od najvećih dela renesansnog doba. Ali ovaj materijal je kroz vekove u upotrebi ne samo u Evropi, već u čitavom svetu. Tako je i jedna od najlepših građevina sveta kroz istoriju, Tadž Mahal, u potpunosti isklesana od mermera. Nalazišta ovog kamena nalaze se i kod nas u zemlji.
Sama reč mermer potiče od grčke reči „marmaron“, odnosno „marmaros“, što znači blistavi kamen. Krečnjaci su najrasprostranjenije karbonatne stene i jedne od najraspostranjenijih sedimentnih stena uopšte, a mermer nastaje ponovnom kristalizacijom krečnjaka i dolomita. Promenom fizičke i hemijske strukture stene usled delovanja visokog pritiska i temperature dolazi do stvaranja mermera, i kao takav, ovaj kamen je uglavnom nepostojan prema atmosferskim uticajima. Zato se većina mermera koristi u enterijeru, osim onih tvrđih koji su pogodni i za eksterijer.
Čisti beli mermer nastaje metamorfizacijom veoma čistog krečnjaka. Razne primese koje se mogu naći u ovom kamenu u vidu sitnih vena, tračica i slično, zapravo potiču od nečistoća kao što su glina, pesak, oksidi gvožđa i drugo. Zelena primesa granita najčešće nastaje od seprentina i potiče od krečnjaka bogatog magnezijumom ili dolomita sa primesama silicijuma. Takve nečistoće se mogu rekristalizovati intenzivnim pritiskom i zagrevanjem.
MERMER koji se koristi u građevinarstvu se najčešće sastoji od kalcita, dolomita i serpentina koji se može ispolirati. U građevinarstvu se zapravo termin mermer koristi za bilo koju kristalnu kalcitnu stenu, pa čak i neke nekalcitne.
Kao veoma široko upotrebljivan materijal u antičkog Grčkoj i Rimu, mermer se najčešće vezuje za ovaj period i za građevine ovog perioda, kao i skulpture. Tako je mermer postao i kulturološki simbol prefinjenog ukusa i bogate kulture. Brojni su gradovi i mesta sveta koja u svom imenu nose upravo ovaj kamen, ističući njegovu vrednost. Iako je ova stena visoko cenjena i u upotrebi dugi niz vekova, relativno skoro je utvrđeno da se pri proizvodnji, odnosno oblikovanju, ispušta mermerna prašina koja uzrokuje bolesti pluća. U svetu su danas najveći proizvođači mermera Kina i Italija, a prate ih Španija i Indija. Najveći izvoznik mermera je upravo Italija, zemlja za koju je ova stena duboko kulturološki vezana.
GRANIT je dubinska magmatska stena koja je široko rasprostanjena u zemljinoj kori.
Nastaje hlađenjem i učvršćivanjem užarene magme duboko u unutrašnjosti zemlje i čini jedan od najtvrđih materijala sveta. Upravo zahvaljujući ovoj karakteristici svoju primenu je našao u građevinarstvu, kao čvrst i otporan materijal. Slično kao i mermer, u upotrebi je dugi niz vekova i još su stari Egipćani koristili granit za izradu svojih dugovečnih obeliska.
Sama reč granit dolazi od latinske reči granum koja znači zrno. Ova stena formirana je iz magme, na dubini i to unutar zemljine kore, na dubinama od čak kilometar i po, sve do 50 kilometara. Na takvim dubinama dolazi do kristalizacije magme i mešanja sa drugim stenama što se odražava i u hemijskoj strukturi samog granita – ona je uslovljena time od koje stene je magma. Granit čini veliki deo kontinentalnih kora i postojao je deo zemlljine kore tokom svih geoloških perioda, od pre milijardu pa sve do nekoliko desetina miliona godina. Najstarije stene ovog tipa danas se nalaze u Švedskoj, Velikoj Britaniji i u Arizoni, a područja sa komercijalno vrednim kamenolomima granita nalaze se širom zemljine kugle: u Skadinaviji, Španiji, Brazilu, Indiji i južnim delovima Afrike.
GRANIT često formira ogromne nepravilne mase koje se nazivaju batoliti, a za koje uopšte nije poznato koliko sežu u dubinu zemljine kore.
Površina batolita može biti i do desetak hiljada kvadratnih kilometara pa tako batolit „Kost Rejndž“ u Britanskoj Kolumbiji doseže dimenzije od čak 2000 kilometara u dužinu i 200 kilometara u širinu!
Kao i mermer i ova stena je u gradnji u upotrebi već dugi niz vekova. Čuvena „Crvena piramida Egipta“ svoje ime nosi upravo po karakteristikama granita koji je čini, „Keopsova piramida“ ima veliki granitni sarkofag, a svi obelisci starog Rima izrađeni su upravo od granita. Ova stena našla je svoju široku primenu od davnina zbog svoje čvrstine, jačine i otpornosti, ali i zato što se može uglačati do visokog sjaja. I danas se koristi kao podni kamen u mnogim objektima u kojima se posebno ulaže u izgled podnih obloga, a to su najčešće javne i komercijalne ustanove i objekti, ili raskošni stambeni i ugostiteljski objekti.
Obe stene, granit i mermer, u upotrebi su od davnina i koriste se kada je estetski dojam važan, ali i zbog svojih karakteristika i izdržljivosti. Ipak, od pojave kiselih kiša granit važi za nešto izdržljiviji materijal od mermera. Pored podova i skulptura, u modernim objektima ovi materijali koriste se i u kuhinji, kao radne ploče.
Bogatstvo prirodnog kamena je takvo da je uvek na ceni. Prirodno poreklo granita i mermera osiguralo je da svaki komad bude unikatan, što im daje naročito lepe karakteristike. Ovim kamenom najčešće se popločavaju terase, kućni prilazi i ulazi, prilazi garaži, parkinzi, stepenice, ali se koristi i u eksterijeru, najviše u kuhinjama jer se lako čisti a i zato što prirodne stene nisu topao materijal. Treba voditi računa kada se koristi u obradi podova da se koristi kamen koji mora biti otporan na spoljne uticaje (ukoliko je u eksterijeru), odnosno otporan na habanje, pucanje, smrzavanje, uticaj vlage i soli, kao i da bude dovoljno protivklizan da se može bezbedno po njemu hodati. Ovakvi podovi su dugovečni, o čemu svedoče objekti koje vekovima krase granit i mermer.
Proizvode se danas najviše u pločicama koje se zatim lako ugrađuju. Prirodni kamen se može brusiti, što se čini kada kamene ploče sadrže neravnine, čime se one uspešno otklanjaju. Zatim može se hobovati – u pitanju je proces glancanja kamena korišćenjem abraziva, dijamantskih diskova. Time se uklanjaju ogrebotine, ali ne i izraženije neravnine. Poliranjem granita i mermera dobija se visoki sjaj koji i jeste jedna od prepoznatih karakteristika ovih dveju stena. Kristalizacija je takođe proces poliranja mermera čime se čuva sjaj na mermernim povšinama. Tečnost se prska na mermerni pod i zatim se bruši čeličnom vunom na brusilici. Čelična vuna stvara toplotu abrazijom i hemikalija reaguje sa mermerom čime se stvara novo jedinjenje na površini kamena. Time se štiti površina kamena, daje se sjaj i čak se postiže i veća otpornost samog materijala.
Dugotrajnost kamenih podova obezbeđuje se i zaptivanjem, tako što se stvara zaštitna barijera na površini kamena koja zatim odbija tečnost i onemogućava njenu apsorbciju. Ukoliko se ovo pravilno izvede dobija se zaista obloga koja je dugotrajna i veoma izdržljiva. Održavanje granita i mermera je takođe moguće, time što se pozovu stručnjaci koji posebnim tehnikama i sredstvima održavaju pojedine delove ili celokupne površine i ovakvim metodama, uklanjaju eventualne ogrebotine ili fleke.
