Rast cena energenata ili pak njihova nestašica moraju se posmatrati u kontekstu trenutnih političkih zbivanja u svetu, ali i nasleđa krize koju je izazvala pređašnja epidemija. Posledično dolazi do većih troškova proizvodnje i transporta građevinskih materijala, a kasnije i prodaje građe i gotovih proizvoda, kao i cena radova. Nije pošteđeno ni tržište podnih obloga, gde su i poslodavci i građani pred izazovima i neizvesnošću.
KONTEKST SAVREMENIH ZBIVANJA
Godina za nama donela nam je mnogo neočekivanih izazova i strepnji, koji se ogledaju u svim aspektima ljudskog delovanja i koji su ujedno i globalni. U trenutku kada je ceo svet težio konačnom izlasku iz epidemije virusa korona i distanciranju od njenih tekovina, i kada je delovalo da se polako, bojažljivo ali sigurno svi vraćaju uvreženim svakodnevnim tokovima, prebrodivši uspešno, ili makar hrabro, sve nedaće koje su nas u prethodne dve godine zadesile, kako na privatnom, tako i na poslovnom planu, izbijanje ratnog stanja u Ukrajini ponovo je svet bacilo u rebus.
Izuzev tragičnosti ovih zbivanja na tlu Evrope, koja su donela mnoga stradanja i razaranja i pred čovečanstvo postavila mnoga iskušenja i testove, sledstveno, zbog njih dolazi i do otvaranja mnogih geopolitičkih, privrednih i društvenih pitanja, kao i nastanka i/ili produbljivanja finansijske i energetske krize, jer se ovi aspekti neminovno prožimaju.
Kontinuirano upijamo raznorazne informacije koje na prvu ruku ne deluju nimalo ohrabrujuće, a koje pobuđuju zebnju i osećaj neizvesnosti, pa katkad čak i straha, ali, sa druge strane, i saosećajnosti i ponovnog usredsređivanja na one u životu krucijalne stvari, kada se ponovo potvrđuje poznata narodna izreka „neka smo samo živi i zdravi”. Ipak, o svakoj krizi je lakše govoriti kada ona prođe nego u trenutku proživljavanja, jer tokom nje treba istrajati i opstati.
OTVORENA PITANJA
Ratna zbivanja i svi propratni događaji otvorili su veliko pitanje nad energentima širom Evrope i sveta jer su zaraćene strane, i Ukrajina i Rusija, njihovi veliki proizvođači i izvoznici. Naslanjanje na njihovo tržište i međusobnu saradnju dovodi u neizvestan položaj sve zemlje saradnice, naročito u kontekstu uvođenja sankcija ili opšte nestašice. Prateći problemi, a posebno odnos ponude i potražnje, analogno su uticali i na rast cena kako energenata, tako i sirovina i gotovih proizvoda – naročito onih u oblasti građevinarstva, pri čemu ovaj trend kontinuirano napreduje svakim danom.
Možda Vas zanima:
Takođe, nezavidna ekonomska situacija u svetu uzrokuje niz posledičnih, negativno obeleženih događaja u mnogim državama, nekada i onima koje su važile za bastion ekonomske sigurnosti – od štrajkova, preko gašenja firmi i otkaza, pa sve do visoke stope inflacije, pozivanja građana na štednju i finansijskih pomoći njihovih vlada.
Izvesno je da svi plaćamo danak možda i potisnutim problemima iz vremena epidemije, bilo povećanom štampanju novca, bilo zategnutim političkim relacijama, istinskom ili veštački ustrojenom krizom.
No, bilo kako bilo, konstantna poskupljenja osećaju se na svakom koraku, a dok se stručnjaci izražavaju u procentima i objašnjavaju uzroke, mi vidimo da za isti novac mnogo manje artikala staje u korpu nego pre samo nekoliko meseci. No, iako ovi problemi imaju globalni karakter, on se vrlo lako i jednostavno proteže i na lični plan svake osobe jer se narušava kvalitet života, ugroženo je poslovanje mnogih firmi, a time i finansijska sigurnost mnogih porodica.
POSLODAVCI PRED IZAZOVIMA
Pod udarom se nalaze gotovo sve firme i industrije, pa tako i sve one koje se bave proizvodnjom, distribucijom, ugradnjom ili pak prodajom podnih obloga. S jedne strane, poskupljenje nekretnina, kao odgovor na veliku potražnju, potvrđuje povećan nivo potražnje i podnih obloga. Međutim, sa druge strane, poskupljenje sirovina, transporta ili nekih drugih segmenata, određuje i rast cena krajnjeg proizvoda ili usluge, do čega ponekad, na štetu poslodavca, ne može doći jer su sa krajnjim kupcima unapred potpisani ugovori o naplati.
Načelno govoreći, u ovom nizu radnji, a uz kontinuiran rast cena, dolazi do neminovnih neizvesnosti, pa i mogućnih finansijskih gubitaka firmi u ovoj oblasti građevinarstva.
Da bi se na izvestan način zaštitili, poslodavci, bilo da su proizvođači, prodavci, izvođači, primenjuju različite taktike kako bi se izborili sa krizom, opstali na tržištu, ostvarili finansijsku dobit i naravno opravdali poverenje saradnika i kupaca.
Između ostalog, neretko se dešava da se menjaju odredbe ugovora, da se avans traži u većem procentu, da se u ugovorima navodi prilagođavanje u smislu povećanja cena. Problem je, na primer, i kod odloženog plaćanja, kada su cene fiksne i ne mogu se naknadno menjati.
Svakako, svi u ovom lancu traže svoj put i najmanje loš način da izbegnu krizu, održe poslovanje stabilnim, a neki stoga pribegavaju i odlaganju izvođenja projekata do stabilizacije situacije na tržištu.
DILEME GRAĐANA
Pred posebnim izazovom nalaze se svi oni koji su u procesu rešavanja stambenog pitanja, jer su cene nekretnina drastično skočile, kao i oni koji su se upustili u opremanje ili renoviranje stana – međutim, postavlja se pitanje: život (ne) može da čeka? Svakako, treba biti spreman na mnoge izdatke, nekad i neočekivane i nepredvidive. Usled globalne nestabilnosti niko u ovom trenutku ne može s pouzdanošću tvrditi kada bi moglo doći do normalizacije tržišta i eventualnog pada cena.
Naime, zbog navedenih okolnosti, cene svih materijala doživljavaju ekspanziju – od metala i nemetala, posebno aluminijuma i čelika, te građe od drveta, plastike, do propratnih elemenata, na primer eksera ili lepkova. Dakle, na delu nije isključivo porast cena sirovina, koji je donekle i razumljiv jer je na primer gas potreban za njihovu proizvodnju, već i troškova transporta, a potom i konačnog proizvoda, pa sve do same ugradnje.
Krajnji rezultat jeste da podne obloge znatno više koštaju po kvadratu nego ranije i da njihovo postavljanje za jednu porodicu predstavlja značajan finansijski izdatak, a posebno ukoliko želimo podnu oblogu vrhunskih performansi, poput masivnog hrastovog parketa, koji je danas faktički postao luksuz.
Skupe sirovine ili njihova nestašica dovode do rasta cena podova, što posledično može uticati na smanjenje potražnje i prodaje, kao i okretanja građanstva relativno jeftinijim opcijama. Pa se, na primer, masivni hrastov parket, može zameniti gotovim parketom ili pak laminatom. Tačnije, individualne želje i potrebe se usled svih novonastalih okolnosti neretko prilagođavaju situaciji na tržištu.
Ipak, treba imati u vidu da kvalitetna podna obloga nema alternativu i da je to ulaganje koje je na duge staze, te da se, uzevši u obzir širu sliku, kvalitet uvek isplati.
ZAJEDNO JE LAKŠE
U kontekstu globalne eskalacije cena energenata i njihove stvarne ili potencijalne nestašice ili teže mogućnosti nabavke, dolazi i do porasta cena sirovina i proizvoda u građevinarstvu. Cene su više u svim aspektima, pa tako i kada je reč o podovima, a osim materijala, skuplji su i transport i ugradnja, a to nekad biva i do 200% više nego lane.
Pred poslovnim izazovima nalaze se i proizvođači i podopolagači i prodavci, ali se izazov nalazi i pred građanstvom koje želi postavljanje nove podne obloge u svom domu ili radnom prostoru. No, iskustvo je pokazalo da su sve krize prolazne, tako da je negde možda najvažnije raditi na međusobnom poverenju i razumevanju, gde su kompromis i strpljenje najjače oružje.
Autor teksta: Sanja Dakić
