Podovi predstavljaju jedan od najvažnijih elemenata koji utiču na opšti utisak svakog unutrašnjeg prostora. Kako bi se uspešno i mudro odabrao pod mora se razmatrati više važnih faktora. Ali, prilikom izbora poda treba obratiti pažnju i na – stepenice. Možda su male ili uske, postavljene u neki kutak gde zauzimaju što manje prostora, ali i stepenice sa rukohvatima zaslužuju da budu tretirane jednako kao i druge podne površine u domu i rezultat će biti više nego efektan. Ukoliko u prostoru postoje stepenice, one su često uočljive i same po sebi privlače pažnju, čak i ukoliko se nije previše razmišljalo o njima prilikom dekorisanja. U ovom slučaju, stepenice mogu delovati zapušteno i zapostavljeno, što svakako ne doprinosi ni komforu ni estetici prostora u kome se nalaze, i što se svakako treba izbeći ukoliko nam je stalo do utiska koji se želi postići, a posebno do vizuelne harmonije i praktičnosti. Postoji više podela stepeništa na vrste, prema načinu oslanjanja, konstrukciji, obliku i poziciji u prostoru. Ovaj tekst razmotriće stepenište prema materijalima od kojih su napravljena.
Stepenište može biti izrađeno ili, bolje reći, izgrađeno od različitih materijala. Najčešće je to beton ili drvo, ali neretko nailazimo i na čelične ili, u novije vreme sve popularnije, staklene stepenice. Materijali kao što je kamen ili mermer takođe ne zaostaju kada je izrada stepenica u pitanju.
Međutim, čak i kada su izrađene od navedenih materijala, stepenice mogu biti obložene drugim materijalom ili kombinacijom materijala. Rukohvati su prevashodno funkcionalni, oni omogućavaju bezbedno penjanje uz ili silazak niz stepenice i njegov izgled je potrebno uskladiti sa izgledom prostora u kom se nalazi i stepeništa koje prati. U narednim pasusima će biti govora o nekim od kombinacija i načina obrade upotrebom kojih stepenište može postati izuzetno lepa i privlačna tačka u prostoru.
Betonske stepenice se danas veoma često sreću. Beton je relativno jeftin materijal koji se lako ugrađuje. Stepenice od betona su izuzetno čvrste i trajne i ne zahtevaju posebno održavanje. One same po sebi mogu delovati veoma hladno i nedovršeno, iako postoje moderne betonske stepenice čiji dizajn je inkorporirao beton u celu estetsko-praktičnu priču. Ipak, betonske stepenice najčešće imaju neku vrstu završne obrade, u zavisnosti od prostora u kojem se nalaze.
Često su to drvena gazišta koja betonu daju toplotu, i u vizuelnom i u praktičnom smislu, što je za privatne prostore veoma važno. S druge strane, keramičke pločice koje se mogu koristiti u prostorima gde je potrebno imati površinu koja se veoma lako održava kao što su javne površine gde postoji veliki protok ljudi, ili u toplijim podnebljima gde se i inače koriste hladni materijali za podove kako bi pružili utočište od velikih žega.
U poslednje vreme, kako popularnost ove vrste betona sve više raste, na tržištu se mogu naći i stepenice urađene u tehnici štampanog betona.
Osim drvetom ili keramičkim pločicama, betonske stepenice mogu biti obložene i drugim materijalima kao što su linoleum, laminat, prirodni ili veštački kamen, opeka, teraco, mermer, granit i mnogi drugi. Mogućnosti su neograničene. Naravno, prilikom odabira materijala za popločavanje, sam izbor biće diktiran uslovima koje je potrebno ispuniti u praktičnom smislu, ali i stilom i vrstom poda koji dominira u prostoru u kojem su stepenice. Posebno je važno obratiti pažnju na to koliko je gazište klizavo ukoliko se pokvasi jer u tom slučaju stepenište postaje svojevrsna zona opasnosti. Klizanje stepeništa može se sprečiti upotrebom specijalnih neklizajućih pločica ili postavljanjem protivkliznih traka na sama gazišta. Ove trake su gumene i primerenije javnim objektima ali se podjednako mogu koristiti i u stambenim prostorima.
Tepisi ili stepenišne staze se veoma često mogu postaviti kako na betonskim tako i na drvenim stepeništima, i mogu biti trajna ili privremena rešenja za stepenište. Stepeništa „tapacirana“ tepihom su dobar izbor jer se ne kližu, predstavljaju zvukoizolaciju ali i termoizolaciju a istovremeno i umekšavaju samo gazište i čine hod po stepeništu udobnijim i prijatnijim. Osim toga, ovo može biti veoma atraktivno rešenje u estetskom smislu, jer se tepih staze ili tepisi koji se postavljaju na stepenište mogu naći u različitim bojama i dezenima. Njihova mana može biti malo teže održavanje jer će pojedini delovi biti nedostupni za usisavanje i čišćenje.
Drvene stepenice su veoma česte u domovima. One daju toplinu i prozračnost prostoru. Gazišta mogu biti od različitih vrsta drveta iako je najbolje odabrati čvršće drvo kao što je hrast. Drvene stepenice se mogu ofarbati u neku boju ali to neće umanjiti njihovu prirodnost jer će se drvo osetiti prilikom samog koračanja preko stepenika. Takođe, možemo ih ostaviti u prirodnoj boji s tim da je u ovom slučaju neohodno zaštititi ih na odgovarajući način određenim lakovima. One će se uklopiti u svaki enterijer svojim prirodnim i elegantnim izgledom, bez mnogo truda i intervencija. Takođe, vrlo su lake za čišćenje i održavanje, pogodne i u prostorima u kojima borave ljudi sa alergijama.
U modernim enterijerima se često mogu videti stepenice izrađene od metala i stakla, čak i plastike, sa elementima od drveta i drugih materijala. Kombinacije ovih materijala mogu biti izuzetno atraktivne, upadljive i dopadljive a efekti koji se postižu mogu varirati od industrijskih, stimpank preko minimalističkih pa do zastrašujućih za one koji se boje visine ukoliko je stepenište u potpunosti od stakla.
Moderna stepeništa ne moraju biti samo hladna i minimalistička. U zavisnosti od kombinacije materijala mogu se dodavati određeni ukrasi koji će celom prostoru dati art-deko ili čak pomalo barokni šmek, naravno sve u skladu sa opštim dizajnom enterijera u koji se stepenice ugrađuju. Nažalost, ove moderne stepenice su najčešće rezervisane za one sa dubljim džepom, jer je cena materijala kao i izrade često daleko veća od drugih vrsta stepenica, čak i ako se ne računa proces dizajniranja što je kod ovakvih elemenata u prostoru više nego potrebno.
Bez obzira da li su stepenice od betona ili drveta, njihova krajnja obrada može biti drugačija. Ukoliko se radi o „punim“ stepenicama, gazište može biti ofarbano u jednu, ili ukoliko se radi o drvenom gazištu ostavljeno u prirodnoj boji, a telo stepeništa u drugu boju. Ovde se može primeniti metoda harmonije boja, ili, što je daleko efektnije, metoda kontrasta. Naravno, sve zavisi od ličnih preferenci ali i stila prostora u koji se stepenice ugrađuju. Tepisi i staze se uvek mogu naći na stepeništima, oplemenjujući ih i vizuelno i u praktičnom smislu. Rukohvati, naravno, predstavljaju sastavni deo stepenica i u skladu su sa estetikom prostora iako im je prvobitna uloga da budu – funkcionalni.
Piše: Irma Talović d.i.a.
