Prema nekoj opšte uvreženoj definiciji industrijski podovi opisuju se kao obloge jako izražene praktične primenljivosti, a slabe vizuelne vrednosti, koje se postavljaju u svim tipovima industrijskih objekata – od proizvodnih i prerađivačkih pogona, preko radionica i servisa, pa sve do skladišnog prostora.
Industrijski podovi su specijalizovani podovi koji se koriste u specifičnim uslovima. Ovo „specifični″ se odnosi na to da će ovakvi podovi najčešće biti izloženi hemikalijama, razređivačima, različitim uljima i jedinjenima koja se koriste u industriji kao i specifičnom opterećenju koje proističe iz upotrebe teške mašinerije ili specijalizovanih vozila koji su osnovna sredstva za rad u industriji.
Svaka industrija diktiraće vrste opterećenja kojima će pod biti izložen i u odnosu na ta opterećenja i eventualno specijalne uslove koji će se u prostoru javljati i uticati na podnu površinu. U odnosu na ova opterećenja i uslove pristupiće se i odabiru industrijskog poda – betonskog, od epoksida, poliuretana, sintetičkih polimera i tako dalje.
Ukoliko se u prostoru očekuje samo pešački saobraćaj mora se uzeti u obzir potencijalno habanje i oštećenja usled korišćenja specijalizovane obuće koja se u pogonima često koristi.
Pre svega, skladište je mesto na kom je smeštena velika količina robe koja se često meri tonama, zbog čega mora biti savršeno suvo i odgovarajuće temperature vazduha. Različiti proizvodi imaju različite rokove trajanja i u trenutku dopremanja se još uvek ne zna koliko će vremena provesti u magacinu, ali bilo bi optimalno da se prosečna temperaturna vrednost prostora kreće oko 8 stepeni iznad nule, uz dozvoljena odstupanja od jedan do dva stepena gore-dole. Sve izvan toga dovodi robu u opasnost od smrzavanja, ili još gore pregrevanja, a u krajnjem do nepredviđenog kvarenja.
Nije slučajna formulacija „čuvati na suvom i tamnom mestu“ koja je navedena na skoro svim proizvodima, bez obzira da li su trajni ili polutrajni. Izloženost direktnoj sunčevoj svetlosti i toploti može uzrokovati promenu fizičkog sastava u smislu konzistencije, koja je u nekim slučajevima nepopravljiva, a dobro nam je poznato koliku štetu nanosi dejstvo vlage i buđi, bilo da se radi o hrani i prehrambenim sirovinama, odeći, knjigama, drvnoj građi ili drugim građevinskim materijalima i komponentama.
Poliuretani su manje čvrstoće, a elastičniji i fleksibilniji od epoksida, što znači da mogu na duže staze bolje da podnesu i amortizuju dejstvo težine mašina.
PU malter
Ipak, ako govorimo o okruženju sklonom namernim i nenamernim mehanički nanetim oštećenjima, što se tiče rezistentnosti uz potpuno zadržavanje strukturnog integriteta, ako finansije dozvoljavaju, iz celokupne ponude poliuretana pažnju bi trebalo usmeriti na, više puta s razlogom pominjani, malterski podni sistem. Kao što naziv sugeriše, PU malter koncipiran je kao tvrda i kompaktna obloga napravljena da izdrži, rečju, sve čemu je izložena. Ne samo što je otporna na sve moguće vidove izrabljivanja poda i gruba oštećenja kao posledicu nemarnog postupanja, ova samorazlivajuća obloga izrazito je tolerantna na podložnu vlagu i nusproduktnu vlagu prostora, što je od esencijalne važnosti upravo u objektima kao što su skladišta.
Poliuretanski malter može se postavljati na betonu starom svega nedelju dana, a pošto brzo očvršćava po njemu se može hodati 12 sati nakon aplikacije, a uspostaviti pun saobraćaj nakon nekoliko sati. Ima tri varijante – standardnu, protivkliznu, i heavy duty namenjenu ekstremnim uslovima rada, a za potrebe magacina biće dovoljna neka od prve dve.
Autor teksta: Mirjana Makarin Plavšić, novinar
