Imam tendenciju da se divim stvarima na kojima se rađalo čovečanstvo i sam čovek kao misleće biće koje je naučilo da prilagodi i unapredi ono što mu je priroda dala i ostavi predmete koje je na taj način stvorio u amanet istoričarima koji su po ni po čemu drugom, već po njima, pisali stranice iz kojih smo mnogo toga naučili. Ko smo? Odakle smo? Kako je nešto počelo? Po čemu je neki narod karakterističan i na šta treba da bude ponosan.
Kada se govori o materijalima iz istorijskog aspekta, osim kamena kao nečega glomaznog i jakog, a samim tim i postojanog, keramika i čuda potom nastala od gline, otišle su korak dalje u podizanju na pijadestal svakog ko je ostavio tragove u vidu predmeta od ovog materijala. Zašto? Kamen su obrađivali snažni, a glinu kreativni, maštoviti i skloni deteljima. Trebalo je uzeti zemlju kao element, pomešati je sa vodom, a potom prirodnim bojama crtati po njoj život, razvoj i ono što je ljudima važno.
Zato ono što je nastalo od gline, keramiku, možemo, bez imalo bojazni da ćemo pogrešiti, doživeti kao davnašnju “fotografiju” jer je ona, tada kada nije postojalo ni valjano pismo, niti kakav pisani dokaz, bila nešto što nam je pokazivalo kako ljudi vide svet oko sebe, kako razumeju odnose i kako napreduju kao bića. Poput ljudi, napredovala je i keramika, pa se danas ona iz kupatila i kuhinja, gde je obično bila, preselila u svaku prostoriju u stanu popločavajući naše podove i naše zidove svim bojama, dezenima i “malim umetničkim delima”.
Keramika zato jeste ljudski način izražavanja emocija i jedina je, pored arhitekture, koja nam dozvoljava da pratimo koliko smo kao ljudi napredovali, koliko je naša misao otišla daleko i koliko smo kao vrsta sposobni da nešto što nam je dato unapredimo i prilagodimo svojoj svakodnevnici. Baš to nešto je ono čime se kao vrsta izdvajamo. Zbog toga mislimo da smo najdominatniji. Zbog toga što ono što nam je dato činimo boljim, pa zbog toga, barem bismo trebali, bolji postajemo i sami.
Ali da se vratim na materijal zbog kojeg sam i počela ovu “odu”. I da se vratimo u sadašnjost i pozabavimo baš keramičkim pločicama i njiihovoj sve široj primeni. Najlepše se priča o onome što se doživi, pa ću i ja o keramičkim pločicama pričati na način na koji one oplemenjuju moj dom. Ovaj sada u odraslom dobu i onaj kada sam bila tek devojčica.
Posle prozora i podova, keramičke pločice su bile moj prvi dodir sa stvarnošću i saznanjem da počinjem priču iz početka, u svom stanu, zajedno sa čovekom kojeg sam izabrala. Verujem da su se mnogi od vas nalazili u situaciji koja je bila svojevrsno “vatreno krštenje” vaše zrelosti. Sada ćete reći da je mnogo stvari pokazatelj zrelosti. Ipak, pokušajte da posmatrate kupovanje keramičkih pločica kao nešto što će da pokaže koliko smo sposobni da mislimo unapred, da razmišljamo o koristi, a ne samo o estetskom momentu i o pločicama kao nečemo na čemu ćemo graditi sve ostalo, kupovati nameštaj u kuhinji ili kupatilu, srediti terasu ili “sitnice” na policama. I tako je sve počelo…
U glavi sam imala sledeće stvari koje su mi bile vodilje. Jedna je da želim da moje pločice budu upamćene kao one koje je moja baka imala u svom kupatilu, a druga da one verovatno moraju biti Italijanske ili Španske jer u svetu predrasuda, ovo je bio najjači postulat. Kada sam počela da istražujem o istorijatu predivnih pločica moje bake, došla sam do saznanja koje je upravo porušilo pomenute predrasude.
Pločice kojima sam se kao dete divila bile su domaće proizvodnje. Bile su divne, velike, bele sa ružičastom orhidejom u donjem desnom uglu. Sećam se da sam jednom pokušala da ih precrtam na papir jer nigde nisam videla lepše. Danas, mnogi bi rekli da su one bile kič i možda su iz sadašnje perspektive i u pravu, ali od svih kupatila u kojima sam u životu bila, jedino one su ostale upamćene. Asocirale su na ljubav, na čisto i besprekorno, na veliku kadu i mene i mog brata koji smo odbijali da izađemo iz penušavog raja u kojem smo kao klinci najviše voleli da se kupamo. Moj tata je za našu kuću kupio italijanske, tamno brao sa nekim modernim radom po sebi, ali morala sam ozbiljno da se koncetrišem da ih zamislim. I ne, nikada mi nisu nacrtale osmeh, nijednom me nisu fascinirale i nikada me nisu asocirale na nešto ni blizu tako lepo kao ove babine. Kada su je posle nagovarali da ih skine jer “ima boljih” (Italijanskih) ona im je odgovarala, onako kako samo ljudi velikog životnog iskustva i stečene mudrosti mogu reći: “Vama je sve tuđe bolje. Zato ste stalno nezadovoljni”. Te njene reči ostale su mi, poput tih pločica sa orhidejom, vodilja koja je primenjiva i danas u svakom aspektu života. Ne samo što se tiče pločica. Štaviše.
Dakle, znala sam da će i moje pločice biti domaće proizvodnje. Dobro, cveće mi se nije uklapalo, ali sam uklopila moderno i klasično tako da sam i danas, deset godina posle, ponosna na svoj odabir. Na podu kuhinje odabrala sam “šahovsku tablu”, crno belu kombinaciju koja se, istina, nije pokazala kao najbolje rešenje za održavanje jer se na crnoj videlo ono što je bela “sakrila” i obrnuto, ali svako ko je ušao u stan, prvo je njih primetio. Moja kuma je posle “prekopirala” to isto u svom stanu i tako dala potvrdu da sam pravilno postupila.
Ono što je najvažnije, one su bile toliko povoljne, da sam višak u budžetu uložila u skuplje koje sam stavila na zid kuhinje. One su stvarno luksuzne, bordo sa diskretnim sjajem. I ne, nisu bile italijanske. Ni Španske. Napravljene su kod nas, od strane našeg proizvođača, od našeg prirodnog bogatstva, našim kreativnim glavama smišljene. U kupatilu sam stavila male crne keramičke pločice u kombinaciji sa onim u krem boji. Idealna kombinacija za mala kupatila kakvo je moje. Dakle, bez obzira na mogućnost izbora i ja sam se pridržavala nekih saveta keramičara koji su napravljeni na osnovu iskustva i dizajnerske “škole znanja”.
Kako odabrati pločice za kupatilo?
Kada je reč o pločicama za kupatilo i sanitarne prostore, osnovni uslov koji se pri njihovom odabiru postavlja je otpornost na razne hemijske uticaje (od sredstava za održavanje higijene i čišćenje), jednostavnost čišćenja i održavanja kako bi se osigurala potrebna higijenska norma u takvim prostorijama. Jer šta god da kupatilo jeste, ono uvek mora izgledati i biti čisto. Uz to, pločice koje se postavljaju u kupatilima treba da imaju što veću klasu protivkliznosti. Naravno, pri odabiru veliku ulogu imaju i estetski kriterijumi.
Tako će vam svaki prodavac keramike ukoliko dobro radi svoj posao reći da su pločice većih dimenzija idealne za veća kupatila. U tom slučaju predložiće vam da ga opremite tamnijim i intenzivnijim bojama, a naglasak lepoti daće veliki prozori i mnogo prirodnog svetla. Ako želite tamne pločice u manjim i tamnijim kupatilima, koristite ih samo kao detalje. U prostorima sa manje prirodnog svetla koristite pastelne tonove, razne varijante bele, bež i sl. U svome domu uvek je dobro imati klasičnu keramiku svetle boje. Osim što prostoru daje eleganciju, uvek je u modi.
Kako odabrati pločice za kuhinju?
Kuhinjske pločice imaju tu estetsku funkciju i svakako daju dizajnerski pečat prostoru, no, kao i u kupatilu, njihova uloga u ovoj prostoriji doma takođe je i funkcionalna. Pločice u kuhinji štite zidove od prljavštine i masnoće, omogućavaju jednostavnije čišćenje i održavanje higijene, a njihova otpornost na sredstva za čišćenje, kao i dugovečnost materijala od kojeg su napravljene svakako su nezamenjive karakteristike.
IMITACIJA DRVENIH I KAMENIH površina neiscrpna je inspiracija za uređenje enterijera, a u kuhinji se takve pločice savršeno uklapaju u celokupno uređenje.
Jednoličnost zidnih pločica za kuhinju, gde je obično reč o manjoj kvadraturi, jer se najčešće postavljaju samo između donjih i gornjih elemenata, dobro će ‘razbiti’ tamnija dekor pločica, romantična cvetna pločica ili zanimljiv kuhinjski motiv digitalno utisnut na keramičku pločicu. Ovde bi bila idealna ona orhideja iz mog detinjstva.
Kad je reč o bojama keramičkih pločica, već nekoliko godina je popularno korištenje zasićene zelene, kao i ljubičaste boje, neprevaziđenih zemljanih boja i kontrastnih crno-belih kombinacija, kako u kupatilu, tako i u kuhinji. Efektna kombinacija je spajanje pastelno plave i sjajno narančaste boje. Izražene boje se slažu sa gotovo svim ostalim materijalima… od drveta do metalnih detalja. Pastelne, kremaste i bež nijanse, svetli tonovi sive ili zelene, pa i žute trebale bi da doprinesu nežnosti dizajnerskog potpisa i čest su izbor pločica za kuhinje klasičnog i rustičnog stila.
Zašto pločice, a ne neki drugi materijal?
Zbog svojih dobrih karakteristika keramičke pločice imaju prednost pred ostalim materijalima. To su svakako najveći mogući izbor u smislu dimenzija, boje i dizajna. Trajaće vam barem toliko da deci priuštite lepe uspomene i ostavite mogućnost da i oni, ukoliko to žele, zadrže baš njih jer ste vi nekada napravili dobar izbor. Svakako su, iako primarno “pozajmljene” iz prirode ekološki zahvalan materijal, odnosno nema štetnog uticaja na okolinu (uticaj keramičke industrije na okolinu je smanjen zahvaljujući najnovijim tehnoloških rešenjima i novom tehnologijom monopaljenja u odnosu na bipaljenje).
Dakle, zašli smo u budućnost velikim koracima koristeći zdrave temelje tradicije. Danas, proizvođači iz naše zemlje, svoju proizvodnju zasnivaju na modernim tehnologijama i mašinama, konsultuju stručnjake iz toliko pominjane Italije ili Španije u dizajnerskom smislu, izlažu na najpoznatijim svetskim sajmovima, rame uz rame sa najpriznatijima, dobijaju nagrade, smišljaju vrhunske prezentacije. Zaista prave mala čuda od keramičkih pločica i za razliku od onoga što se plasira nama kao kvalitetno, a realno je daleko od prve klase, zaista stoje iza svojih garancija.
Ova situacija oko uzora se u tolikoj meri preokrenula, da su Španci jedne godine iskopirali bukvalno kompletnu seriju jednog našeg domaćeg proizvođača i plasirali je kao svoju. Italijani nemaju dovoljno svoje gline već je uvoze, tako da sada naši proizvođači koriste iste mašine kao oni i prave pločice od istog repromaterijala. Zato nemojte daleko tražiti kada uređujete dom. Stručnjaci su tu. U našem komšiluku spremni da vam prezentuju ono što su postigli. Neku našu tradiciju koja je uvek na ceni. Verujte im. I dobićete svoju “orhideju”…da je neko zapamti i nikada ne zaboravi. Tuđe nije uvek bolje.
Autor teksta: Mirjana Makarin-Plavšić,novinar
