Pojam „tatami“ za Japance označava madrac ili prostirku od upletene i čvrsto sabijene slame. Ako govorimo o istoriji tatamija možemo se vratiti 1300 godina unazad. Pretpostavka je da je reč TATAMI izvedena od reči TATAMU što bi značilo saviti, presaviti. Tatami se kao pojam javlja u najstarijoj japanskoj knjizi – Kojiki (古事記 „Record of Ancient Matters” – Zapisi o drevnim stvarima) koja je bila prva zapisana knjiga u Japanu na osnovu usmenog predanja, a zabeležio je 712. godine O-no-Jasumaro. To znači da je tatami postojao već u Nara eri.
Podovi tradicionalne japanske sobe prekriveni su tatami prostirkama
Ako govorimo o tatami podu prva asocijacija bi bila sportski pod, istočnjačke borilačke veštine, džudo, karate. Retko ko bi se vratio u daleku prošlost kada su na tatamiju sedeli carevi u Japanu i kada se posedovanje tatamija u kući smatralo luksuzom. Pre sredine XVI veka vladajuće plemstvo i samuraji spavali su na tatamiju za razliku od običnih ljudi koji su spavali na slami. Tatami se postepeno popularizovao da bi krajem XVII veka bio prisutan u većini japanskih kuća koje su pripadale običnom stanovništvu.
Ta jedna suptilna prostirka odavala je svu eleganciju prefinjenog stila japanske arhitekture. Kako je svaki element enterijera japanske kuće pažljivo osmišljen i izrađen tako je i tatami od početka imao posebno mesto u enterijeru.
Krenimo redom. Originalan tatami pod ili prostirka je napravljena od upletene i sabijene pirinčane slame koja je oivičena tekstilnom ili somotskom trakom. Ova naoko gruba prostirka nije bila nimalo neudobna za sedenje ili odmor, a i hodanje po tatamiju bilo je meko i nečujno.
Dimenzije tatami prostirke su bile različite u zavisnosti od kraja iz kog su vodile poreklo. Tatami iz Kyoto-a je imao osnovne dimenzije 0,955 x 1,91 m. U regionu Nagoya dimenzije su bile 0,91 x 1,82 m dok su dimenzije tatami prostirke u okolini Tokyo-a bile 0,88 x 1,76 m. Važno je napomenuti da je dužina tatamija uvek bila skoro dva puta veća od širine i da je osnovni oblik pravougaonik. Debljina prostirke varirala je između 5,5 i 6 cm u zavisnosti od kraja gde se proizvodila. Osim osnovnog oblika postoji još i tzv “hanjo” koji predstavlja polovinu prostirke i “daimedatami” ¾ dužine koji se koristio u sobama za ceremoniju ispijanja čaja (chashitsu).
Centralno mesto jedne tatami prostirke na podu tokom vremena zamenilo je više njih. Dimenzije prostorija u tradicionalnoj japanskoj kući definisane su prema broju tatami prostirki. Uzmimo u obzir da je osnovna dimenzija tatamija 0,91 x 1,82 m. Tako na primer najčešće dimenzije prostorija u regionu Nagoya mogle bi se definisati prema broju komada tatamija: 4 ½ prostirke, 6 prostirki, 8 prostirki. Sobe za ispijanje čaja bile su dimenzija 4 ½ prostirke, a prodavnice 5 ½. Japanci su veoma vodili računa o svakom detalju, pa su tako i tatami prostirke u prostoriji postavljane po određenim pravilima.
Postojao je povoljan i nepovoljan raspored tatamija na podu. Vodilo se računa da se nikada ne postave četiri tatamija tako da im se uglovi dodiruju u jednoj tački. Loš raspored tatamija donosio je lošu sreću.
Zbog velike vlažnosti vazduha u Japanu tatami je bio idealna prostirka za pokrivanje podova. Ovakva prostirka nije mogla u potpunosti biti uklopljena u enterijere nekih drugih podneblja, ne zbog svoje sofisticiranosti i lepote već zbog različitih običaja, načina života, klimatskih i drugih uslova u zapadnim zemljama. Sve ovo uticalo je na to da tatami postane inspiracija za izradu podnih obloga, prostirka i tepiha od različitih materijala zadržavajući nekoliko karakterističnih osobina koje nam dozvoljavaju da skromno možemo pomenuti da je određeni tepih tipa tatami.
A koje su to osobine koje nas podsećaju na tatami? Karakterističan preplet vlakna koja mogu biti izrađena od kože, tekstila, somota, plastike, trske idr materijala koja kao opšivku imaju ivičnu traku od kože, tekstila ili somota. Podne obloge tipa tatami su pravilnih geometrijskih oblika, svedene i namenjene vrhunski dizajniranim enterijerima. Dimenzije se bitno razlikuju od originalnog tatamija, ali jedan tepih koji podseća na tatami zauzima centralno mesto u enterijeru.
Dizajn nikada ne spava pa je tako i šarmantni preplet vlakana pirinčane slame sa originalnog tatamija stigao na keramičke pločice na kojima je preplet reljefno predstavljen. Ovakav reljefni prikaz može se videti i na nekim podnim oblogama od PVC-a.
U svakom slučaju tatami je neiscrpan izvor inspiracija arhitektama, dizajnerima, istoričarima umetnosti i svima onima koji godinama uživaju u lepotama i tradicionalnim vrednostima Japana. Za početak prihvatimo i to da “tatami” nije samo sportska podloga već nešto što ima viševekovnu vrednost.
Autor teksta: Melanija Pavlović dipl.inž.arh
