Teme: drvo

Prilikom renoviranja unutrašnjosti kuće, nije uvek nužno da se radi veliki remont. Pod je taj koji postavlja raspoloženje u svakoj prostoriji. Promena podnih obloga može biti neophodan korak za njegovu radikalniju transformaciju. Postoje vrlo originalne i neobične ideje dizajnera i arhitekata koje potvrđuju ovu činjenicu.

Svejedno da li zgradu posmatramo spolja ili koračamo kroz njenu unutrašnjost na naš doživljaj intenzivno utiču završni radovi - materijali, teksture, veze i detalji. Sve se to koristi da bi se definisale proporcije, da bi se građevini dao određen karakter i da bi se, konačno, udahnuo život u prostor. Zbog svojih dobrih svojstava, mogućnosti obrade i oblikovanja, završnih efekata i konačnog ugođaja koji stvara u prostoru, drvo je kroz istoriju bilo najzastupljeniji materijal za građenje.

Drvo je bezvremeno kao nameštaj u domu. Ako koristite drveni nameštaj nemojte se truditi da ujednačite nijanse, mešanjem oslobađate emocije. Ako nameravate da sačuvate suštinski deo nameštaja u sličnom srednjem tonu, ostatak opremite sa svim nijansama od svetle do tame.

Pre stotinjak ili dvesto godina, glavni materijal za gradnju, osobito u šumovitim predelima bilo je drvo koga je bilo u izobilju i koje se obilato koristilo. Kombinovalo se i sa drugim materijalima poput kamena ili cigala. Budući da je industrija bila slabije razvijena, a priroda manje ugrožena bilo je izuzetnih i starih primeraka stabala koja su se koristila za gradnju.

Preteča podnog grejanja – hipokaustično grejanje, bilo je poznato još u starom Rimu, kako svedoči Vitruvije u svom čuvenom delu O arhitekturi. Brojni su i materijalni ostaci koji se mogu videti širom Evrope. Za hipokaust se koristila jednostavna peć u kojoj su se ložila drva ili drvni ugalj, koja se nalazila ispod poda i nije imala dimnjak, već se dim odvodio posebnim zatvorenim sistemom kroz zidove i podove koji su bili odignuti na niske stubove.

Povratak drvetu u enterijeru udružen sa tehnološkim inovacijama doveo je do ekspanzije na tržištu parketa, osobito gotovih višeslojnih. Višeslojna struktura završno obrađenih parketa zbog svoje izuzetne stabilnosti omogućila je upotrebu velikih formata, te tako imamo širine od 90 do čak 400 mm, a dužine od 1 m do gotovo 5 m, što je enterijerima dalo novu dozu monumentalnosti.

Termo-drvo se prevashodno koristi u industriji podova za izradu visokokvalitetnih parketa. Posebno je pogodno za velike formate koji izgledom podsećaju na brodski pod budući da je dimenzijska stabilnost na visokom nivou, što je za parket izuzetno važno. Može se polagati i u prostorije sa visokom vlagom poput sauna, kupatila ili zatvorenih bazena, uz poštovanje određenih uslova, kao i na podno grejanje.

Drvo se sve više potvrđuje kao primerna podna obloga za spoljne površine i na odgovarajući način zamenjuje kamen i keramičke pločice. Prelaz iz parketa u dnevnoj sobi na drveni pod u bašti ili na terasi veoma je privlačan. Drvene podne obloge na spoljnim površinama (eng. decking) su odraz vraćanja prirodnim materijalima. Mada ne postoji jedinstveno mišljenje stručnjaka da li drvo koje je položeno na otvorenom prostoru zahteva posebnu negu i održavanje, na tržištu je iz dana u dan sve veća ponuda preparata koji održavaju lepotu drveta, izloženog različitim vremenskim uticajima.

Proizvodnja podova od masivnog drveta nema značajno dugu tradiciju u Srbiji. Ipak  zahvaljujući novim instalisanim kapacitetima za proizvodnju višeslojnog parketa izvoz podova od drveta...