Tepih je ukras, ali je jednako i umetnički izraz, zaštita od hladnoće podova i mesto za igru naše dece. I tu istorija nije donela puno promena. I tada je njegova funkcija bila zaštita od niskih temperatura i prašine, ali i estetska, umetnička i dekorativna.
I tada je ulepšavao prostor ljudi koji tu žive, ali je kod starih, tada nepismenih, nomada predstavljao i formu vizuelnog izražavanja koja je bila zamena za pismo. U mnogim delovima orijenta tepih i danas predstavlja način izražavanja jer u nekim krajevima civilizacija nije dotakla tradiciju. Osim toga, dobar i dobro dekorisan tepih uvek je bio stvar prestiža jer je oslikavao bogatstvo i moć njegovog vlasnika. Ipak, nije zanemarljiva činjenica da je tepih, za razliku od drugih umetničkih dela kao što su vajarska i slikarska, načinjen od manje trajnih materijala i za razliku od slika bio je aktivno korišćen, stoga je broj sačuvanih tepiha zaista mali. Dakle, istoriju pišu pobednici, pa smo i mi na osnovu tih “tepiha pobednika” i jedinih preživelih, napravili kratak osvrt na istorijat ovog važnog dela svakog doma, prezentujući onaj najstariji, kao i najnoviji koji danas već radi u službi marketinga.
Pazirik tepih
Najstariji sačuvani primerak tepiha rađenog tehnikom čvorovanja, koja se i danas koristi u maniru današnjih orijentalnih tepiha, jeste čuveni „pazirik“. Tepih su 1949. godine pronašli ruski arheolozi na području planine Altaj blizu mongolske granice. Tepih potiče iz V veka pre nove ere, sačuvan je slučajno jer je bio konzerviran u ledu, koji je nastao tako što su drevni pljačkaši grobnica ostavili rupu kroz koju je ušla voda. Tepih se danas čuva u muzeju Ermitaž u Sankt Peterburgu. Njegove dimenzije su 200 × 183 cm.
Danas, osim dizajna i materijala otišlo se i korak dalje. Tako je nova svetleća tehnologija omogućuje ugradnju LED osvetljenja u podnu tkaninu. Ovi tepisi se koriste u marketingu, kada je potrebno neku kompaniju, upravo uz pomoć tepiha, dodatno ispromovisati i staviti akcenat na luksuz i dobro poslovanje.
Dakle, budućnost je naša, ali za prošlost i početke su ipak zaslužni neki drugi, većinom nepismeni i rekli bismo civilizacijski primitivni narodi. Svakako im dugujemo zahvalnost jer njihova prošlost je začela našu budućnost. I to ne samo u ovom aspektu.
