U vreme ovogodišnjeg velikog prolećnog čišćenja, nakon svakodnevnog lickanja, pomirila sam se sa činjenicom da naši tepisi zaslužuju ozbiljno mašinsko tuširanje. Poziv tepih servisa bio je među prvima na listi poziva nakon vanrednog stanja. Međutim, ispostavilo se da nas je više u zgradi tako razmišljalo. Elem, kada su se stvari vratile u normalu, već tih prvih dana zatekla sam momka iz lokalnog tepih servisa kako nosi komšinicine tepihe. Narodski rečeno, kao kec na jedanaest. Odmah je pao dogovor da pri povratku komšinicinih pokupi naše.
Kako smo se dogovorili, tako je i bilo. U predviđenom roku, ponovo smo imali svoje, ali sada mnogo svežije i mirišljavije tepihe. Sve bez iznenađenja. Bar do momenta plaćanja. Poređenjem dva tepiha i staza sa naše strane i tri tepiha iz komšiluka, rezultat je naš račun koji je bio duplo veći.
U početku sam mislila da je greška pri računu, ali videvši komšinicine tepihe, shvatila sam da je greška u poimanju tepiha. Ono što je za jednog staza ili tepih, za drugoga je tepih i obrnuto. I svi su u pravu. Zar ne? Vrlo jednostavno i vrlo zanimljivo. Budući da me je ova situacija navela da malo istražujem svet tepiha, saznala sam puno zanimljivih informacija o njima.
Istorija tepiha
Kada malo krenete kroz istoriju, dođete do podatka da su se preteče današnjeg tepiha, nalazile još u praistoriji i pećinskom životu. Da bi se sačuvali od zime i vlage, ljudi su kožu životinja koristili kao prostirku na kojima su ležali. Kasnije kako su se počeli baviti uzgojem biljaka, iste su sušili, pleli i pravili prostirke za udobniji život. Postoje različite tvrdnje, kada su tepisi u pitanju. Dok su jedni smatrali da je to potreba, drugi su bili ubeđenja da su tepisi deo kulturnog i umetničkog razvoja jednog naroda. I u pravu su i jedni i drugi.
Tepisi su nastali kao potreba, da bi se vremenom razvijali u prava umetnička dela. Možda zvuči preterano, ali to je prava istina. Sigurno ste bar jednom čuli kako neko ima persijski ili kineski tepih. A, ako ste odrastali uz čuvenu seriju „Bolji život“, poznat vam je Emilijin persijski tepih i Gigine muke sa njim. Baš kao i Ema i tepih je odraz visokog stila i vrednosti.
