Tepih je nezaobilazni deo dekora kod uređenja doma na koji smo svi navikli, i koji se, po prirodi stvari, podrazumeva prilikom kupovine ili promene nameštaja. Bilo da je u pitanju drvo, keramika, ili neka druga podna obloga, jasno je da će uz nju ići i odgovarajući tepih, koloritno uklopljen u ambijent. No, za razliku od takozvanih starih dobrih, što će reći proverenih pravila dizajna enterijera po kojima smo se do sada orijentisali; savremeni dom je utočište kome se prezauzeti čovek 21. veka okreće ne bi li u njemu našao svoj mir, a pomalo sputavajuće društvene norme ostavio na ulazu. Mesto koje će urediti po pravilima koja je sam „napisao“.
Estetski zaokret
U prošlom veku stambeni prostor se apsolutno nije mogao zamisliti bez masivnih tepiha. Štaviše, negde od sedamdesetih vladala je era etisona koji su prekrivali pod od zida do zida. Uprkos okrenutosti naše zemlje ka istoku, ova tendencija nam je stigla sa zapada, i to još konkretnije iz SAD.
Tipična prostrana porodična kuća iz američkog predgrađa imperativno je imala veliki foaje i dnevni boravak, a svaka prostorija u njoj bila je prekrivena već pomenutim etisonom uglavnom u bež boji, ili eventualno u nekoj od nijansi narandžaste koja je dominirala i na nameštaju. Osim etisona, još jedan „must have“ element bio je barem jedan tepih velikih dimenzija i kitnjastih cvetnih ili geomerijskih šara, koji će krasiti dnevnu sobu.
Daleko najpopularniji bili su persijski tepisi, a za sve one kojima su bili nedostupni, relativno dostojna zamena pronađena je u tepisima lokalnih proizvođača od runske vune. Važno je bilo samo to da budu što upadljiviji, šara što komplikovanija, i da samim tim izazivaju divljenje posetilaca. Sve to će se drastično promeniti sa dolaskom 2000-tih, koje slobodno možemo nazvati crno-belim vekom.
Funkcionalno, funkcionalno, funkcionalno,…
Ako bismo ovaj period hteli da opišemo u jednoj jedinoj reči, onda bi to definitivno bila reč „funkcionalno“. Prostor se sada oslobađa svakog suvišnog komada koji nije apsolutno neophodan, težeći se ka tome da sve ostavlja utisak komfora i rasterećenosti. U tom duhu su odstranjeni i veliki tepisi, a na njihovo mesto su došle daleko manje staze i prostirke, koje se, opet, postavljaju samo tamo gde je to nezaobilazno. Imajući u vidu da većina nas dobar deo dana provodi van kuće, pre svega na poslu, ta činjenica ne ostavlja baš mnogo vremena za kućne poslove. Stoga izbor uglavnom pada na stazice kraćih vlakana sa jednostavnim šarama, najčešće crno-belim jer one zadaju najmanje glavobolje kada je reč o uklapanju, a ne treba ispustiti iz vida i da su lakše za usisavanje. To, naravno, nikako ne znači da su sve druge varijante zabranjene.
Možda Vas zanima:
Kako zavese i tepisi mogu da promene atmosferu i raspoloženje u vašem domu?
Zašto su tepisi zadržali svoje mesto u kući?
RUGX dizajnerski tepisi – Sami kreirajte svoj tepih
Ljubitelji prostirki dugih, mekanih, vunenih vlakana gustog tkanja nemaju razloga da ne udovolje sebi i nabave jedan ovakav komad, u kojoj god boji žele, u potpunosti razbiju savršeno logični šablon u prostoriji, i upravo prostirci daju centralno mesto.
Jedino bi valjalo da, za slučaj da se odlučite za prostirku izrazito svetle boje, istu stavite u prostoriju kroz koju ne prolazi puno ljudi tokom dana, poput spavaće sobe. Treći, ništa manje interesantan izbor, mogla bi biti prostirka od grubog pamuka koja se najčešće može naći u radnjama sa indijskom robom. Uglavnom su jednobojne, i to pretežno u nijansama koje prate duh jugoistočne Azije, dakle toplim zemljanim nijansama, ali se mogu naći i u većini ostalih boja. Imaju povoljnu cenu, i što je još važnije, mogu se jednostavno oprati u veš-mašini a neće izbledeti ni nakon par desetina pranja zbog dobre tehnike bojenja.
Pravilo je da nema pravila
Na prvi pogled opšti utisak je da smo tokom protekle dekade prevazišli tepih kao ukras prostora. Više ne prekriva stepenište, izbacili smo ga iz hodnika, nema ga u kuhinji. Međutim, baš zato što su današnje tendencije takve da je svako od nas pomalo svoj dekorater, to isto tako znači da je uvek prisutna neprikosnovena sloboda izbora koja nam dopušta da se vratimo i korak unazad ako to želimo. Odgovor na pitanje da li tepisi i dalje imaju mesta u savremenom domu zavisi od toga o kom stambenom objektu je reč, a jednim delom i od toga kojoj generaciji pripadaju stanari. Ako se radi o mlađim osobama koje žive u stanu, vode aktivan život, a usto su još i zaposlene, najbolji izbor je definitivno minimalizam – ograničen broj komada nameštaja pravilnih linija i svega poneka prostirka koja nije zahtevna za održavanje.
S druge strane, vlasnici kuća srednjih i zrelijih godina imaju znatno drugačiji raspored i ritam funkcionisanja, takav da u njega mogu da uvrste i stavku čišćenja tepiha.
Prilikom generalnog spremanja kuće nije zgoreg obaviti i dubinsko čišćenje tepiha da bi se što duže zadržala živost boja i taj lep, prvobitni izgled vlakana, i da se ne bi dopustilo da se prljavština previše uvuče u njih. No, kako ni ovaj pravac razmišljanja nije nužno jedini, jer kao što je očito pravilo je da pravila nema, konačni izbor je individualan. Ukoliko nemate vremena i nerava, tepihe kao opciju u startu nećete ni razmatrati, ali ako postoji želja i dobra volja, onda nema nijednog razloga da se odreknete radosti traženja i pronalaženja baš tog savršenog tepiha koji je upravo ono što je nedostajalo dnevnoj sobi, detalja koji kuću čini domom.
Autor teksta: Jelena Mitrović
