Tehnike izrade teraco podova su različite. Uglavnom se priprema smesa agregata i veziva koja se zatim izliva na podlogu. Pomoću metalnih razdelnica majstori mogu da kreiraju različite šare na podu ispunjavajući obrazovane površine teracom različitih boja. Po izlivanju i izravnavanju teraca sledi nega. Kada podloga očvrsne, teraco se specijanim mašinama polira do određenog stepena glatkoće.
Teraco podovi (od italijanske reči „terrazzo“, što znači terasa) su podovi nalik mozaiku. Sastoje se iz granulata koji je ugrađen u vezivo. Teraco podovi su na graditeljskoj sceni prisutni veoma dugo. Još kod starih Rimljana se primećuju podovi slični današnjem teracu. Ove podove Rimljani su postavljali u kuće bogate aristokratije i u javne objekte. Teraco je označavao prestiž. Tokom vremena, teraco je postao mnogo pristupačniji s aspekta cene, međutim ostao je pod izbora za ljude kojima je stalo do lepote i dugovečnosti podne obloge.
Teraco je prirodan proizvod, izumljen pre više stotina godina u severnoj Italiji. Po priči, umetnici koji su se bavili mozaikom i vajari su na svoje terase bacali otpatke – sitne deliće mermera i drugih materijala – koji su im preostajali prilikom rada. Vremenom, ti komadići su se čvrsto utabali u zemlju tvoreći svojevrsnu, praktičnu ali i estetski veoma dopadljivu, podlogu. Vremenom su majstori naučili kako da povežu mermerne i druge komadiće i opiljke sa stabilnijom glinenom bazom, kao i način da ovakvu podnu oblogu uglačaju do visokog sjaja. Tako je počela viševekovna istorija teraco podova u obliku kakav imamo danas.
Današnji teraco podovi se po tehnici izrade i sastavu u izvesnoj meri razlikuju od teraca koji su koristili Rimljani, iako je suštinski zadržao svoj sastavni oblik: granulat i vezivo.
Granulat je pretežno mermerni, međutim koriste se i materijali kao što su staklo, plastika, kamen, porcelan, oniks, metalni komadići, sedef itd.
Vezivo koje spaja komadiće ili opiljke je uglavnom cementno, međutim može biti i cementno modifikovano poliakrilatom ili lateksom, zatim polimerno (epoksidno, poliestersko), kao i elektroprovodljivo (ovo vezivo koristi se za specijane uslove i specijalne namene). Svaka vrsta veziva daje određene fizičke kvalitete podu, i u odnosu od toga kakve osobine i performanse završnog proizvoda su nam potrebne, biraćemo vezivo.
U vezivo se može dodati izvesna količina pigmenta, i dobija se teraco u određenoj boji. Kombinacija različitih boja veziva i agregata daje veoma efektne vizuelne rezultate.
Tehnike izrade teraco podova su različite. Uglavnom se priprema smesa agregata i veziva koja se zatim izliva na podlogu. Pomoću metalnih razdelnica majstori mogu da kreiraju različite šare na podu ispunjavajući obrazovane površine teracom različitih boja. Po izlivanju i izravnavanju teraca sledi nega. Kada podloga očvrsne, teraco se specijanim mašinama polira do određenog stepena glatkoće. Međutim, umesto ugradnje teraca na licu mesta, mogu se nabaviti i prethodno pripremljene teraco ploče, spremne za oblaganje podloge na određeni način.
Teraco se pre svega koristi za podove, međutim u kuhinjama se može koristiti i za zidove koje želimo da zaštitimo od vode, kao i za izradu radnih površina u kuhinji, iako se ovakva upotreba na našim prostorima sreće retko. Materijal je veoma zahvalan i praktičan – vodootporan je i lak za održavanje. Tvrd je i relativno hladan materijal na dodir, i uglavnom se u enterijerima ugrađuje u prostorije u kojima se ljudi ne zadržavaju dugo. Sve ove osobine doprinele su korišćenju teraca prevashodno u prostorijama u domu gde postoji velika upotreba vode i gde je potrebno imati pod koji se lako održava – kupatilo i kuhinja, predsoblje kao i terasa. Doduše, danas se teraco koristi relativno retko u ovim prostorijama, zamenila ga je keramika, i u privatnim kućama je uglavnom ostao popularan za upotrebu u eksterijeru (terase i balkoni… ).
U javnim objektima u poslednje vreme teraco opet dobija na popularnosti. Njegove praktične osobine – lako održavanje i izuzetna trajnost, estetika – postizanje najrazličitijih šara na podnoj površini što daje veoma efektan rezultat u oblikovanju enterijera i relativno mala cena, učinile su da dizajneri i projektanti opet počnu da ga stavljaju u prvi plan.
Teraco je materijal sa mnogo prednosti. Izuzetno je lep, a zbog načina ugradnje (na licu mesta) se boja i oblik šara može prilagoditi zahtevima dizajnera i investitora dajući unikatan rezultat. Izuzetno je trajan. Kada ga ugradite, trajaće decenijama, čak i vekovima. Teraco je zdrav i ekološki materijal. U njegovom sastavu nema hemikalija opasnih po ljudsko zdravlje, a prilikom održavanja se preporučuje izbegavanje agresivnih sapuna i različitih ulja, i korišćenje tople vode i neutralnog sredstva za čišćenje. Upravo sve ove osobine, uz izuzetnu lepotu, čine vrednost teraco poda.
Autor teksta: Irma Talović, dipl. ing. arh.
