Termin pasivna kuća odnosi se na objekat koji maksimalno štedi energiju i koji omogućava minimalni ekološki otisak objekta. Pod ekološkim otiskom objekta smatra se uticaj objekta na životnu sredinu, koji se kod ovakvih obejkata pre svega ogleda u upotrebi određenih materijala koji će maksimalno smanjiti uticaj kuće na okolinu, bilo da je u pitanju crpljenje električne energije koja se potom koristi za grejanje i hlađenje prostora ili učestvovanje objekta u opštoj produkciji ugljen-dioksida.
Još jedna bitna stavka osim očuvanja prirode, stavka koja je često još veća motivacija od ekologije je – ekonomski faktor. Uštedom energije postićiće se i znatna ušteda u kućnom budžetu, pogotovo danas kada cene električne energije i grejanja vrtoglavo skaču iz godine u godinu, a energenti za grejanje postaju sve nedostupniji i neizvesni.
Pasivne kuće su objekti kojima je potrebno izuzetno malo energije za grejanje i hlađenje. Ova izuzetno mala „potražnja“ objekta za energijom rezultat je inteligentnog i veštog projektovanja koje u obzir uzima prirodne i mehaničke načine da se spreči i redukuje trošenje energije.
Pasivna kuća se često projektuje sa težnjom i namerom da bude energetski samostalna u najvećoj mogućoj meri, dakle, da sama za sebe proizvodi i prikuplja najveći mogući stepen energije i drugih resursa kao što je voda. Ova proizvodnja, prikupljanje i ušteda energije u pasivnim kućama postiže se na različite načine a neki od njih biće pomenuti i u ovom tekstu.
Izraz pasivna kuća možda asocira na stambenu arhitekturu, ali se može primeniti na sve vrste objekata. Naravno, različiti elementi se na različit način mogu koristiti kod različitih tipologija kako bi se postigli optimalni uslovi uštede energije kao i optimalni komfor za korisnike prostora.
Kako bi se postigla maksimalna ušteda energije, prilikom projektovanja novog ili rekonstrukcije starog objekta i njegovog pretvaranja u pasivnu zgradu mora se posebno razmotriti nekoliko tačaka. Kao prvo, mora se dobro razmisliti o poziciji objekta i karakteristikama okoline, zatim se trebaju razmotriti materijali koji će se koristiti i njihov energetski uticaj na mikroklimu objekta, kao i energetski uticaj objekta na okolinu.
Upotrebljeni materijali su veoma korisni i efikasni, posebno prilikom čuvanja energije što se najviše ogleda u efikasnoj termoizolaciji.
Dobra termoizolacija podrazumeva kvalitetne i stručno ugrađene materijale koji će omogućavati da kuća bude tokom zime optimalno zagrejana a tokom leta će pružati udobnu i osvežavajuću klimu. Može se reći da je dobra i pravilno odabrana i postavljena termoizolacija najznačajnija stavka prilikom očuvanja energije i projektovanja i gradnje pasivnih zgrada, ali se ipak mora misliti i o mnogo drugih elemenata.
Ono što je sigurno: kvalitetna, dobro ugrađena termoizolacija će se mnogim našim ljudima činiti kao velika investicija ali će istovremeno njenom ugradnjom, osim komfora koji će se postići u prostoru, dosta uštedeti na računu za grejanje, električnu energiju ali i na održavanje objekta.
Sledeća tačka koja znatno utiče na pasivan dizajn kuće je korišćenje vode i njena eventualna „reciklaža“; ovde se takođe može razmatrati kolekcija i upotreba atmosferske vode. Danas je ovaj korak u svetu prilikom projektovanja pasivnih zgrada veoma važan jer je voda počela da predstavlja veoma dragocen ali i skup resurs i njena „reciklaža“ kao i upotreba kišnice i drugih oblika atmosferske vode je široko rasprostranjena.
Još jedna veoma važna stavka je upotreba i štednja električne energije i eventualno njena generacija. U ove svrhe se najčešće koriste solarni kolektori koji mogu generisati električnu energiju ali i doprineti uštedi iste ukoliko se koriste, na primer, za grejanje vode. Toplotne pumpe su takođe važan element koji se u poslednje vreme sve češće koristi za grejanje objekata i na ovaj način štedi energija ali i – račun za struju i grejanje.
Dobra početna tačka prilikom projektovanja pasivne kuće je da se pažljivo posmatraju karakteristike koje utiču na potrošnju energije i na kojima bi se energija mogla uštedeti.
Ove karakteristike su: orijentacija i karakteristike placa kao i pozicija objekta na prostoru, oblik i volumen projektovanog objekta, arhitektonski elementi korišćeni prilikom projektovanja kao što je pozicija, oblik i veličina prozora, upotreba šalukatri i brisoleja kao i tendi i zelenih zidova. Ovi elementi su brojni i promišljanje o svakom posebno može da donese veliki stepen uštede.
Orijentacija objekta i karakteristike parcele
Orijentacija objekta i karakteristike parcele su veoma bitan faktor kako će pasivna kuća izgledati i koji elementi će biti presudni prilikom odlučivanja. Ono što je bitno u vezi sa orijentacijom objekata je zapravo uticaj putanje sunca na performanse objekta kao i na udobnost korišćenja objekta koja utiče na sve njegove stanare i one koje u objektu borave. Naravno, orijentacija objekta zahtevaće kompromise.
Ukoliko orijentišemo objekat tako da u jednoj prostoriji imamo maksimalnu korist od sunčeve energije možemo imati uštedu od energije koju koristimo za osvetljavanje ali će veća osvetljenost dovesti i do veće temperature u objektu, što može veoma pozitivno uticati na uštedu energije tokom zime, ali i do prevelikih toplotnih dobitaka i pregrevanja prostora tokom leta što može uticati na povećanje troškova za hlađenje tokom leta.
Upravo zbog ovoga može se reći da, kad je u pitanju orijentacija objekta, ne postoji univerzalan odgovor, već mnogo odgovora koji predstavljaju optimalna rešenja za pojedinačne situacije.
Oblik i volumen objekta
Oblik i volumen objekta takođe mogu imati veoma značajan efekat na uštedu energije i resursa. Ovde postoji pravilo: što je objekat više razuđen, to su veći toplotni i energetski gubici. Međutim, postoje određena „pravila“ kada se radi o proporcijama, odnosu između dužine, širine i visine zgrade koje određuju spoljni omotač objekta.
Dugački objekti obezbeđuju mnogo zidnih površina koje se mogu iskoristiti za prozore kroz koje će prodirati sunčeva svetlost što može uticati na povećanje efekta grejanja pomoću sunčeve energije tokom zime. Problem kod ovakvih objekata se javlja tokom leta kada ovakve zgrade imaju veće troškove za hlađenje.
Visoke i vitke zgrade takođe imaju dosta slobodnih zidnih površina i takođe mogu obezbediti uštedu kada se radi o svetlosti ali istovremeno kod njih postoje najveći toplotni gubici i tokom zime i najveći troškovi za hlađenje tokom leta.
Kompaktne zgrade slične dužine, širine i visine takođe obezbeđuju dovoljno zidnih površina istovremeno smanjujući površinu spoljnog omotača objekta u odnosu na njegovu zapreminu. Ovakve zgrade su najčešće i energetski najefikasnije i u smislu uštede i dobitka toplotne energije tokom zime i u smislu uštede energije za hlađenje tokom leta, ali je neophodno obezbediti osvetljenje u središnjem delu objekta gde nema dovoljno prirodne svetlosti.
Prozori, zastori, brisoleji i nadstrešnice
Da bi se postigla optimalna ušteda energije i energetska efikasnost objekta, potrebno je mudro pozicionirati i dimenzionisati otvore, prozore i eventualno nadstrešnice i brisoleje ukoliko su uključeni u dizajn.
Dobro dimenzionisani i pozicionirani prozori će obezbediti dovoljno sunčeve svetlosti i umanjiti potrošnju električne energije za osvetljavanje. Takođe, dobro pozicionirani prozori sa eventualnim tendama umanjiće i preteranu insolaciju prostorija tokom letnjih dana i na taj način smanjiti troškove za hlađenje prostora.
Pasivne kuće su izuzetno široka tema o kojoj bi moglo mnogo da se piše. Takođe, sa porastom cene električne energije ali i potencijalne nestašice prirodnih energenata kao što su gas i nafta, svet se sve više okreće alternativnim načinima čuvanja i proizvodnje energije i resursa koje svakodnevno koristimo.
Upravo iz ovih razloga gradnja pasivnih to jest energetski efikasnih i energetskih nezavisnih objekata dobija mnogo na popularnosti poslednjih decenija, a kako se čini, popularnost ovakvih objekata sve će više rasti i sve će se više ceniti.
Autor teksta: Irma Talović, d.i.a
