Termoizolacija predstavlja važan element u građevinarstvu. Od njenog pravilnog projektovanja i izvođenja direktno zavisi životni vek objekta, kao i prijatnost boravka u njemu i troškovi održavanja i komfora. Zato je termoizolacija jedan od faktora kome se mora posvetiti ozbiljna pažnja pri projektovanju i izvođenju.
S rastom svesti o ograničenosti resursa kojima raspolažemo i uticaja koji ostvarujemo na planetu i kakve sve on posledice ima i može imati, sve više se okrećemo izvorima energije koji su obnovljivi i sve više pažnje posvećujemo tome da se ne troši više energije nego što je potrebno. U građevinarstvu je to naročito važno zato što se posledice toga kako je neki objekat isprojektovan i izveden višestruko osećaju iz godine u godinu, pa i decenijama. Tako je potrošnju energije u zgradama potrebno minimizovati, ali tako da se ne narušava osećaj komfora i stabilnost samog objekta.
Uloga termoizolacije na objektu je da spreči nepotreban prenos, odnosno gubitak toplote ili zagrevanje. Provodljivost toplote je svojstvo materijala koje direktno utiče na toplotni fluks. Tako su termoizolacioni materijali oni koji imaju niske vrednosti toplotne provodljivosti, odnosno umanjuju gubitak ili toplotno opterećenje sprečavajući i umanjujući prenos toplote kroz sam materijal. Toplotna provodljivost materijala ili kondukcija je fizičko svojstvo koje meri sposobnost materijala da provodi toplotu. Jedinica meje je W/(mK) i što je ta vrednost manja, to je materijal bolji izolator. Ova vrednost odnosi se samo na fizičko svojstvo materijala i ne odnosi se na njegove karakteristike u smislu debljine, veličine i sl.
Sam vazduh zapravo tako ima najmanju toplotnu provodljivost, a vrednosti toplotne provodljivosti građevinskih komponenti koje imaju izolacionu ulogu kreće se uglavom u vrednosti do 0,5W(mK).
Treba uzeti u obzir i promenu materijala tokom vremena, odnosno da se u zavisnosti od karakteristika materijala njegova toplotna provodljivost menja vremenom. Tu su prepoznati veliki građevinski blokovi kao najstabilniji i zato su dugi niz godina korišćeni upravo i u te svrhe. Razlikujemo još i toplotnu provodnost, ukupnu toplotnu otpornost i prolaženje toplote. Svi ovi koeficijenti upotpunjuju sliku o izolacionim sposobnostima nekog materijala i samo zajedno govore o izolacionim vrednostima određenog materijala. Kada su sami objekti u pitanju, pored izolacionih karakteristika materijala moraju se uzeti u obzir i svi njeni elementi, orijentacija, položaj, forma itd.
Najčešći problem koji srećemo pri izvođenju je nedovoljna toplotna izolacija spoljašnjih zidova objekta, krovova, podova i sl. Iako su vrednosti propisane zakonom, naravno da treba svaki slučaj posebno razmatrati i uzeti u obzir sve faktore koji utiču na provodljivost toplote u objektu. Termoizolacija objekta obezbeđuje prijatnu temperaturu u unutrašnjosti objekta u bilo koje vreme godine, ali i mnogo više od toga.
Pravilno izvedena termoizolacija omogućava da sam objekat diše, odnosno da para koja se stvara u unutrašnjosti objekta nesmetano prolazi kroz fasadnu konstrukciju i ne zadržava se na elementima objekta, pa i njegove konstrukcije. Takođe, pravilna termoizolacija sprečava stvaranje vlage, kondenzacije i plesni, mehanički štiti zgradu i time produžava vek trajanja i što je sve više važno – obezbeđuje energetsku efikasnost objekta time što aktivno utiče na smanjenje potrošnje energije za prekomerno grejanje, odnosno hlađenje objekta kako bi se postigle prijatne temperature.
Pored termoizolacije zidova, veliku ulogu u gubitku toplote igra i nepravilna termoizolacija svih horizontalnih površina i naravno krovova. Ukoliko se međuspratne ploče ne izoluju takođe dolazi do velikih toplotnih gubitaka i neprijatnog osećaja boravka u prostorijama u kojima izolacija nije na zadovoljavajućem nivou. Neizolovane ploče, odnosno podovi, su tako među glavnim uzročnicima nepotrebnih gubitaka toplote. To naročito dolazi do izražaja kod potkrovlja, odnosno na susretima prostorija koje se ne greju s onima koje se greju.
Ako se potkrovlje ne koristi kao stambeni prostor nužno je poslednju međuspratnju ploču adekvatno izolovati. Zahvaljujući proizvodima na tržištu to je čak moguće i naknadno uraditi, odnosno moguće je izvesti izolaciju čak i kada ona nije uvrštena u originalni projekat i izvođenje objekta. Postavljanje takvih proizvoda je prilično jednostavno, jer oni uglavnom dolaze u vidu ploča koje se zatim, jednoslojno ili dvoslojno ređaju na prethodno dobro očišćenju betonsku ploču.
Ukoliko se potkrovlje ne koristi, a u skladu s tim i ne zagreva redovno, velika količina toplote se iz objekta može izgubiti upravo kroz tu etažu. U tim slučajevima najisplativije je poslednju međuspratnu ploču izolovati u više slojeva. Problem iste prirode javlja se i kada je neadekvatno izolovana podrumska ploča, odnosno kada dolazi do hlađenja objekta preko podrumskih prostorija.
View this post on Instagram
Nije retko da ploča iznad podruma nije termički izolovana, što daje osećaj hladnog poda i konstantnog probijanja hladnoće iz podrumske etaže i zemlje. Problem je utoliko gori što u tim slučajevima dolazi i do pojave buđi i propadanja delova objekta, a posledično i čitave konstrukcije. Kao i kod tavanskih prostorija i podrumske je moguće naknadno izolovati i to sa donje strane ploče iznad podruma.
Kada se termički izoluju podne, odnosno međuspratne ploče, najčešće se istovremeno dobija i na zvučnoj izolaciji. Kada su u pitanju višeporodični objekti, pa i kod jednoporodičnih, zvučna izolacija igra važnu ulogu u omogućavaju prijatnog boravka u objektu. Na tržištu se tako nalaze proizvodi koji se mogu dodatno ugraditi, a koji sprečavaju širenje buke u objektu. Istovremeno pružaju i bolju termoizolaciju, čime se višestruko podiže kvalitet prostora i objekta i produžava životni vek kuće.
