Danas ekologija prestaje da bude trend i postaje imperativ. Drveta je sve manje na planeti, a potreba za njim je sve veća uprkos brojnim veštačkim materijalima koji teže da ga zamene. Kako pomiriti te dve krajnosti i naći rešenje za sve one koji, ipak, žele da drvenim podom oplemene svoj prostor i učine ga zdravijim i ugodnijim za stanovanje ili rad? Odgovor leži u brzo obnovljivim izvorima.
Podovi od plute
Nesumnjivo najekološkiji podovi su napravljeni od plute. Pluta se dobija iz kore hrasta plutavca pri čemu se drvo ne mora poseći, već se kora samo obreže, a drvo nastavlja svoj život. Svakih osam go-dina drvo je ponovo spremno za skidanje kore. Podovi napravljeni od plute imaju izuzetna svojstva budući da je pluta odličan zvučni i toplotni izolator čime se smanjuje potrošnja energije potrebne za grejanje zimi, odnosno hlađenje leti.
Pored toga, pluta je trajno elastična što blagotvorno utiče na zdravlje, antimikotična je, antibakterijska, antistatička, ne napadaju je termiti, topla je i prijatna na dodir. Krajnji izgled može biti raznovrsan i dizajnerski inspirativan, a završno može biti lakirana eko-loškim lakovima na vodenoj bazi, uljena ili voskirana. Idealna je za polaganje u prostorije u kojima borave deca, ali i za sve druge tipove stambenih prostora. Pluta, kao materijal, može se koristiti i za oblaganje zidova čime se takođe povećava energetska efikasnost.
Podovi od bambusa
Bambus se kao gradbeni materijal koristi od davnina na dalekom istoku. Poslednjih godina i kod nas su sve više u upotrebi parketi napravljeni od bambusa. Budući da bambus spada u porodicu trava, a ne drveća, i da raste izuzetno brzo te za svega nekoliko godina dostiže punu zrelost za seču to ga čini brzo obnovljivim materijalom koji ima odlična svojstva: ne truli lako, može se termički i mehanički obrađivati, a po tvrdoći je visoko na Brinelovoj skali sa čak 4,7 brinela (hrast, poređenja radi, ima tvrdoću od 3,7 brinela). U vidu parketa, pojavljuje se sa horizontalnim ili vertikalnim slogom, odnosno, može biti u natur boji ili karboniziran (termički obrađen) čime se prirodnim putem, bez upotrebe štetnih supstanci, dobija tamnija boja. Svakako se može bajcovati u boju po želji. Završno se može lakirati, uljiti ili voskirati. Može se polagati u sve tipove poslovnih i rezdencijalnih objekata, u zavisnosti od završne obrade.
Višeslojni parket
Najveću revoluciju u svetu drvenih podova izazvala je pojava višeslojnih gotovih parketa. Ono što ih čini neosporno ekološkim je njihov sastav. Naime, samo završni sloj se izrađuje od plemenitih vrsta drveta poput hrasta, tikovine, jatobe, oraha, wengea i sl. u debljini od 4 mm, dok se ostatak (6-12 mm) pravi od mekših vrsta drveta poput jele, bora, topole, breze…
Prednosti su višestruke: smanjuje se potrošnja spororastućih i ugroženih vrsta kojima treba i po trideset-četrdeset godina da dosegnu zrelost za seču u odnosu na četinare i pojedine listopadne vrste koji to postižu za deset-petnaest godina; višeslojni sastav garantuje veću dimenzijsku stabilnost pa se dvoslojni parketi mogu polagati i na toplovodno podno grejanje (uz poštovanje određenih protokola), a troslojni parketi se mogu polagati „plivajući“ (suvomontažno, bez upotrebe lepka). Mogu biti završno obrađeni na najrazličitije načine (četkani, dimljeni, termo-tretirani, beljeni, bajcovani, uljeni, lakirani, voskirani…) i mogu se polagati u najrazličitije prostore: od brvnara do zamkova ili urbanih, modernih rezidencijalnih i poslovnih objekata.
Kod završnih obrada važno je skrenuti pažnju na značaj sastava materijala kojima se ovi podovi ob-rađuju. Lakovi se izrađuju na vodenoj bazi što smanjuje emisiju štetnih formaldehida. Ulja koja se koriste za uljenje prave se najvećim delom na bazi lanenog ulja u koje se mogu dodavati različiti pig-menti, takođe prirodnog porekla. Za prostore sa povećanom vlagom često se koristi tikovo ulje. Za voskiranje se uglavnom koristi prirodni, pčelinji vosak.
Linoleum
Kada je reč o tvrdim ekološkim podovima, svakako treba pomenuti i linoleum, podlogu nastalu sredinom 19. veka u Engleskoj koja je vremenom unapređivana, ali bez dramatične promene sastava. Kako mu ime kaže (lino+oil = lan+ulje), osnovni sastojak je laneno ulje kome se dodaju mrvljeni ostaci plute, sitna drvena piljevina, prirodne smole i krečnjak, te prirodni pigmenti određuju završnu boju. Takva masa se u vrelom stanju nanosi na podlogu od jute. Osobine linoleuma su izvanredne. Osim što je u celosti izrađen iz obnovljivih izvora, te samim tim može da se označi kao ekološki, on je teško zapaljiv, antistatičan, antibakterijski i vrlo otporan na habanje, sa vrlo širokom primenom: od domaćinstava, preko ordinacija i poslovnih prostora najrazličitijih namena do sportskih hala.
Podovi od reciklirane kože
I za kraj, podovi koji u osnovi nisu drveni, ali jesu ekološki, pa ih u ovom pregledu ne treba izostaviti budući da spadaju u red toplih podova, jesu podovi napravljeni od prirodne reciklirane kože. Koža je jedan od najstarijih materijala čija je primena u domaćinstvu višestruka, praktična i estetska, a je-dino se menjao način obrade. Korišćenjem novih tehnologija dobija nova, poboljšana svojstva, pa se može koristiti i kao tvrda podna obloga. Izrađuje se tako što se reciklirana koža (ostaci iz prozvodnje kožne galanterije, obuće i sl.) melje, a zatim meša sa prirodnim kaučukom, prirodnim uljima, vodom i pigmentima, i potom izliva u kalupe da bi se dobila željena tekstura. Ovako dobijen materijal je tvrđi i otporniji na habanje od prave kože, a zadržava antibakterijska, antialergijska i antistatička svojstva. Gotovi podovi od kože primenju se u prostorima namenjenim za stanovanje i komercijalnu upotrebu.
Podovi od plute, kože, linoleuma, baš kao i neki parketi, mogu se polagati i na toplovodno podno grejanje.
Činjenica je da ekološki podovi u startu predstavljaju veću investiciju, ali su dugoročno gledano znatno isplativiji od svih drugih jer su ulaganje u zdravlje (a ono, znamo, nema cenu), energetski su efikasniji i čuvaju zaista ugroženu planetu. Još neko vreme će biti stvar ličnog izbora, ali vrlo brzo će njihova primena postati zakonska obaveza kako u svetu, tako i kod nas.
Da bi neki materijal ili proizvod dobio epitet ekološki on od proizvodnje, preko ekspolatacije, do uklanjanja minimalno zagađuje ili uopšte ne zagađuje životnu sredinu.
Ekologija (od grčkih reči: οἶκος – dom, domaćinstvo, -λογία – nauka, proučavanje) jeste nauka koja se bavi proučavanjem životne sredine, odnosno živim organizmima, njihovom rasprostranjenošću i biološkim interakcijama između organizama i njihovog okruženja. Laička javnost često koristi ovaj pojam kao sinonim za zaštitu životne sredine, što nije ispravno, jer je zaštita životne sredine samo jedna od oblasti kojima se bavi ekologija.
Autor teksta: Isidora Gordić
