Od kako znam za sebe, a od tog saznanja prošlo je izvesno vreme, uvek sam nekako bila nastrojena nekim prošlim vremenima i tzv. „starinskim stvarima“. Znate ono lonac na tufne u kojim je posejana muškatla, domaći hleb iz rerne, miris paljenog drveta zimi ili škripa poda u bakinoj kuhinji.
Dugo godina sam razmišljala šta bi mogao biti razlog te moje veze sa tim nekim prošlim vremenima. Jednom sam mislila da je to „do glave“ iliti večita patnja za prošlim vremenima. Drugi put da je do horoskopa. Znate ono bik – voli da jede, devica – perfekcionista, rak – emotivac, a jarac – tradicionalista. Iako ima tu neke veze i istine, nisam bila sigurna da je taj moj jarčevski karakter glavni krivac te starinske ljubopitljivosti. Kako sam uvek tražila uzrok nečemu, tako je bilo i sa ovom mojom karakteristikom „prošlih vremena“ koju sam, da ne bude zabune, volela. I znate ono kada se najmanje nadaš stigne rešenje.
Naime, ovih snežnih zimskih dana, imala sam peh. Pukla mi je čizma i nije joj bilo leka. Morala sam u hitnu, ne baš radu, ali neophodnu kupovinu. Žureći da što pre rešim problem, sasvim slučajno, mada sve manje verujem u slučajno, obrela sam se u jednom pasažu sa puno malih butika. Selektivno tražeći samo obuću, uđoh u jedan butik, koji me je već sa vrata privukao. Bila su to masivna drvena vrata sa velikom gvozdenom bravom. Ušla sam unutra i odmah primetila da je prostor drugačiji u odnosu na većinu prodajnih salona te vrste. Iako je fizički bio mali, odavao je nekako utisak prostranosti, sa neobičnim, nasumično raspoređenim drvenim policama gde je bila smeštena, ništa manje privlačna obuća. Žuto-crveno obojeni zidovi, sa snopovima svetla koje je padalo po najnovijim modelima i drveni braon pod. Jednostavno rečeno, lepo uređen i prijatan prostor. Ljubazne prodavačice su me uputile na ono što sam tražila, ne znajući da sam ja u tom prostoru, pored čizama, pokušavala da dokučim još neke stvari koje su me odavno „mučile“.
Probavajući neke od modela i posmatrajući iste u ogledalu, pogled mi se zaustavio na podu. Tek tada sam primetila da je to jedan prilično starinski pod, sličan onom kao kod bake, samo što nije škripao i bio je malo tamniji. O, kako sam se vratila par decenija unazad. Videla sam i pogaču, osetila miris bele kafe i čula bakin glas. „Da li je sve u redu?“ Videći da zamišljeno stojim, jedna od prodavačicama me je upitala i prenula. „Izvinite. Jeste. Uzeću ove.“ Pre nego što sam izašla raspitala sam se da li znaju gde su kupljene te podne obloge. Tada sam saznala da je to ustvari drveni pod, koji se može naći u prodaji.
Bila sam baš pod utiskom. Zar se proizvodi tako nešto što odiše nekadašnjim vremenima? A i parket je mali.
KOD KUĆE SAM POČELA DA GUGLAM sve moguće ključne reči: drveni pod, drveni pod starinski dizajn, veliki drveni parket, staro novi drveni parket i došla do podatka drveni podovi velikog formata. Vau. Prosvetljenje.
Ne znam kako je sa vama, ali ja sam mislila da je parket – parket. Znate na šta mislim, onaj redovni standardni parket koji može biti kao riblja kost ili šahovsko polje ili ravan, ali veliki parket to mi je bila novina. No, dobro, hajdemo ispočetka.
O PARKETU, kroz VREME
Prvi parket pojavio se još u XVII veku i bio je odraz prestiža i bogatstva. U početku se postavljao samo kod imućne gospode u njihovim vilama i palatama. Međutim, vremenom sa razvojem industrije, građevinarstva i svešću čoveka, parketi su počeli masovno da se proizvode i da se postavljaju u većinu stambenih i komercijalnih objekata. Ono što je sigurno, parketi su oduvek imali taj poseban šmek koji daju prostorijama u kojima se nalaze. I tako je uvek bilo. Vremena su se menjala, a parket je uvek bio in.
Međutim, sa razvojem i drugih oblika podnih obloga i njihovom širom ponudom na tržištu, parket je povremeno stagnirao, ali se njegova upotreba nije dovodila u pitanje. Vremenom sa menjanjem potreba za uređenjem enterijera, parket je nastavio da se usavršava. Pa se tako, nekadašnja preteča savremenog parketa, drveni pod, pojavio u vidu parketa velikih dimenzija ili poznatiji kao SELJAČKI POD. Iako na prvu loptu naziv ne zvuči nimalo privlačno, on upravo odslikava povratak tradiciji i nekim starim vremenima. Sada već polako nazirete suštinu uvodne priče.
Masovna proizvodnja parketa, dovodi se u vezu sa povratkom seljačkog poda i pojavom VIŠESLOJNIH PARKETA. Za razliku od seljačkog poda koji je izrađen od jednog drveta kroz ceo presek i poznat kao MASIVNI PARKET, postoji i parket koji nastaje leplje- njem više drvenih slojeva i nosi naziv višeslojni parket. Kod višeslojnog parketa gornji vidljivi sloj izrađen je od kvalitetnog drveta, srednji sloj zapravo je najbitniji i najizdržljiviji deo koji pruža jačinu i stabilnost samog parketa i donji deo koji je obično od manje kvalitetnog drveta. U zavisnosti od broja slojeva, postoji dvoslojni, troslojni, višeslojni parket.
Upravo ove vrste parketa omogućile su stabilnost, izdržljivost i jačinu ove podne obloge i omogućile njeno rastezanje u dužinu i širinu. Drugim rečima pojavili su se parketi velikih formata.
Šta je PARKET VELIKOG formata?
Kada kažete parket, uvek se misli na standardne parkete čija se veličina kreće oko 21mm debljine, širine od 32 do 62mm, dok je dužina do 400mm. Da bi se jedan parket smatrao velikim parketom, neophodno je da ima širinu od 20cm, debljinu 1,5cm i dužinu 2m. Međutim danas, na tržištu se mogu pronaći parketi širine i do 40cm i impresivne dužine od 5m. Nikad čuli, priznajte.
VERAN dizajn
Pored velike čvrstine i otpornosti, koji ova vrsta parketa pruža, posebno u sredinama sa velikim varijacijama u temperaturi i vlažnosti vazduha, ono po čemu su ovi parketi poznati jeste neverovatni površinski dizajn.
Budući da samom pojavom predstav- ljaju povratak u neka prošla vremena, proizvođači su se maksimalno posvetili završnoj obradi površinskog dela.
Pa tako danas imamo završne obrade parketa velikog formata, kao što je:
• Četkanje – čime se naglašava postojanje godova na drvenoj površini,
• Ručno hoblovanje – stvara namerna uzdužna, talasasta udubljenja,
• Poprečno rendisanje – i pojava poprečnih pukotina,
• Patiniranje – iliti bojenje drveta belim i crnim pranjem, različitim bojama, izloženo namernim fizičkim oštećenjima da bi se postigao efekat pohabanosti,
• Termička obrada i dimljenje – kako bi se postigla tamnija braon ili siva boja.
A, kao jagoda na šlagu, u zavisnosti od potrebe završni premaz je prirodno uljani, mat ili visoko sjajni. Istina, taj finiš može se postići u toku proizvodnje, čime kao krajnji korisnici dobijamo tzv. GOTOV PARKET koji je potrebno samo sklopiti i postaviti u prostoriju. Kako ne zahteva nikakvu posebno pripremu, ugradnja kod ove vrste parketa obavlja se za svega par sati, a boravak u prostoriji za 24 sata. Sa druge strane, masivni parket zahteva pripremu prostora, ravan i suv pod, kvalitetan lepak i pažljivu postavku. A, ukoliko fabrički nije završen, neophodno je uraditi završni premaz.
POVRATAK tradiciji
I sada kada dođemo do kraja, sve su indicije da se vraćamo na početak. Iako ima potražnje i za parketima velikog formata od potpuno čistog drveta, bez ikakvih godova i oštećenja, taj procenat je gotovo zanemarljiv. A i u pitanju je veoma skup parket. Međutim, u 99% slučajeva kada birate parket velikog formata, birate rustični parket sa slikom davnih vremena.
A, šta u stvari vi birate?
Ako ste se odlučili za ove parkete, odlučili ste se za toplinu, ušuškanost, širinu prostora i duše, ljubav prema prirodnom, autentičnom, povratak pravim vrednostima, čistim osećanjima, povratak tradiciji i sebi.
I ZNATE ŠTA JE ZANIMLJIVO, korišćenjem ovih podova niste zadovoljili samo svoju potrebu za nekim prošlim vremenima i ne, niste sebični. Naprotiv. Rustični parketi velikog formata savršeno se uklapaju sa novim trendovima, tako da će i vaši naslednici imati mogućnost da spoje svoje vreme i dožive i osete snagu, lepotu i ljubav tradicije.
Zvuči prihvatljivo, zar ne?
Ja sam svoje otkrovenje doživela. Nadam se da ste i vi čitanjem ovih redova malo zaplovili u neka vremena lepih osećanja i sećanja i da ćete putovanje nastaviti u svom domu, na svom podu.
Autor teksta: Snežana Trtica Graorac,novinar
