Studio 13 je osnovan 2014. godine u Novom Sadu kao multidisciplinarni arhitektonski biro kome je uvek bio fokus na dizajnu minimalističkih, modernih objekata koji reflektuju potrebe klijenata, sa paletom materijala koji oslikavaju lokalni kontekst, klimu i prirodno okruženje.
Lokacija objekta je u blizini Mokre Gore, što je praktično deo Tare sa specifičnim turističkim sadržajima, kao i posebnim uslovima zaštite propisanim za ovaj potez. Mikrolokacija je sadržala svega par objekata u okolini, kao i par objekata u izgradnji, ali vrlo razuđen brdovit teren koji je pre svega svojim vizurama uticao na dispoziciju funkcionalnih zona i osama koje treba da privuče oko ljudi koji borave u prostoru.
Susednih objekata u okolini nema u većoj meri i uglavnom su na manjoj nadmorskoj visini i tradicionalno su građeni tako da se iz samog objekta vide delimično i ne formiraju zajedno neku vrstu celine što je bila olakšavajuća okolnost pri uklapanju.
Osnovni zahtev klijenta je bila kuća za odmor na obronku padine, sa minimalnim prostorima za spavanje, otvorenim dvoetažnim dnevnim prostorom i Focus-ovim kaminom kao centralnim dekorativnim elementom. Veliki stakleni otvori su bili imperativ kako bi se maksimizirali pogledi koji se pružaju sa lokacije prema planinskim vencima u BiH i prema Zlatiboru sa druge strane i kako bi se u svakom vremenskom periodu stekao utisak otvorenog prostora unutar objekta.
Donja etaža je zamišljena kao otvorena, sem kupatila i servisnih prostorija, a na gornjoj etaži, sem minimalnih soba, je predviđen i otvoren manji boravak sa izlazom na terasu koja uokviruje pogled prema planinskim vencima. Garaža je formirana u donjem delu parcele, pored asfaltiranog puta, sakrivena u deo brda, delimično ukopana i prekrivena zelenim ekstezivnim krovnim pokrivačem koji se uklapa u okolnu floru i time čini garažu nevidljivom sem frontalnog pogleda.
Specifičnost ovog objekta se ogleda u modernoj interpretaciji tradicionalnog tipa gradnje koji se javlja u Dinarskoj kući kao pretežnom tradicionalnom tipu gradnje u ovoj oblasti. Pored specifičnih zahteva u pogledu materijalizacije, nagiba krova i uslova gradnje, zahtev je bio da kuća dobije i moderniju formu.
Osnovna ideja je bila uklapanje velikih i na ovoj lokaciji netipičnih staklenih otvora, kao i funkcionalne dispozicije sa specifičnim zahtevima u velike nagibe krovnih ravni koji su potrebni zbog oštrih klimatskih uslova na lokaciji. Klasičan četvorovodni krov nije bio adekvatan ni sa funkcionalne ni estetske strane.
Dobijena forma se rafinirala i prilagodila kako bi bila jasna, dinamična, a opet podsećala na tradicionalnu gradnju u nekoj meri, i kako bi formirala čvrstu ulaznu particiju koja se vidi kada se prilazi objektu iz daljine. Ulaz je time naglašen iako su sama vrata sakrivena u fasadnoj oblozi. Nadkrivena terasa je karakteristično obrađena sa kosim stubovima koji nose krov u ovom delu.
Objekat je AB skeletnog tipa, sa kamenom vunom za izolaciju i ventilisanom drvenom fasadom, sačinjenom od lokalnog belog bora, koji je neposredno u blizini sečen, obrađen i osušen kako bi bio adekvatan za ovu namenu. Kamen koji je korišćen za oblaganje je nabavljen sirov, iz kamenoloma u BiH, isto blizu same lokacije.
Na taj način je dovođenje i upotreba fasadnog materijala svedena na lokalni karakter. Crep je kompanije Tondach, imitacija biber crepa koji je već korišćen na par objekata okolo i koji je dugotrajniji od tradicionalne šindre koja se koristila ranije. Zidovi su od Ytong bloka, plafoni gipsani, a ploča između etaža je kombinovano tm tavanica i puna AB ploča. Fasada je ventilisanog tipa, od lokalnog belog bora, sa drvenom podkonstrukcijom, kamenom vunom kao termoizolacijom i premazanim talpama bojom bez pigmenta kako bi prirodna boja drveta bila izražena.
Beli bor je izuzetno cenjen zbog svoje izdržljivosti i otpornosti na spoljašnje uticaje, što ga čini idealnim materijalom za izgradnju fasada u planinskim područjima. Drvene ventilisane fasade ne samo da omogućavaju bolju termičku izolaciju, već i omogućavaju prirodnu cirkulaciju vazduha, čime se sprečava nakupljanje vlage i povećava dugotrajnost konstrukcije. Planinske vikendice sa ovakvim fasadama pružaju dodatnu estetsku vrednost, uklapajući se harmonizovano u prirodni ambijent i stvarajući prijatan, topao osećaj boravka u prirodi.
Paleta materijala i boja korišćena u enterijeru je svedenog karaktera sa drvenim nameštajem, parketom kao i keramikom koja imitira terrazzo pod. Kombinacija drvenog parketa i keramičkih pločica koje dezenom imitiraju terrazzo unosi savršen balans topline i sofisticiranosti u enterijer vikendice na Mokroj Gori.
Drveni parket pruža prirodnu, toplu estetiku i udobnost pod nogama, dok pločice sa terrazzo dezenom dodaju vizuelni interes i moderni šarm prostoru.
Ova kombinacija omogućava funkcionalnu fleksibilnost, gde se drvo koristi u dnevnim i spavaćim sobama za stvaranje prijatne atmosfere, dok su pločice idealne za kuhinju i kupatilo zbog svoje otpornosti na vlagu i lakoće održavanja.
Spoj ovih materijala takođe reflektuje tradiciju i savremenost, ističući pažljivo osmišljen dizajn koji se uklapa u prirodni ambijent Mokre Gore. Zidovi su neutralno beli, bez suvišne dekoracije koja oduzima primat prirodi koja se uvodi u prostor kroz velike portale.
U eksterijeru je delimično izvršena sadnja mladica na obroncima padine, veliki delovi stene, na koju se naišlo pri kopanju temeljne jame, su raspoređeni kako bi se razbila monotonost velikih zelenih površina oko objekta i planirana je sadnja trave u zadnjem delu na škarpi kod potpornog zida. Sem toga nije planirana veća intervencija kako bi uticaj objekta na okolinu bio minimalan. Posebna pažnja je usmerena ka stvaranju prostora koji uvlači vizure i prirodu u unutrašnjost, kao i formiranju pojedinačnih oblika koji uokviruju pojedine fokusne tačke u daljini. Ovaj objekat je direktan primer takvog pristupa gde su osnovni zahtevi klijenta inkorporirani u lokalno graditeljsko nasleđe, prirodne uticaje i moderni pristup projektovanju.
AUTOR TEKSTA: Pavle Panić, M.Arch, Studio 13
