Tradicionalni stil uređenja kupatila u ENMON salonima

„Inspiraciju za tradicionalni stil nalazimo u određenim istorijskim epohama. Tako imamo viktorijanski, kolonijalni, ali i stilove karakteristične za određena podneblja. Nije ga lako klasifikovati upravo zbog toga što je mešavina pomenutih stilova, ali se može reći da nikako nije modernistički, savremeni, niti minimalistički.“

Velike obrađene i definisane površine su važna odlika tog stila u uređenju kupatila. Zidovi i podovi su najčešće obrađeni pločicama koje po dizajnu variraju od istorijskih do vintdž, a oblici mogu biti heksagonalni ili pravougaoni sa oborenim ivicama. Ne isključuje se mogućnost upotrebe nekih tradicionalnih elemenata datog podneblja, kao što su drvene grede, prozori i vrata koji su obrađeni na specifičan način. Koriste se tapete sa floralnim motivima, a ivice između zidova i plafona mogu biti obrađene gipsaim ukrasima.

„Motivi za dekoracije i celokupan izgled su preuzeti iz prirode, po uzoru na kamen, drvo, terakotu, a nije isključeno i da se koriste i upravo ovi materijali.“

Kada je reč o nameštaju, i u tom slučaju su prirodni materijali najviše zastupljeni. Drvo visokog kvaliteta uvek može naći primenu, za klupe, ormariće, stolice, nosače lavaboa i druge funkcionalne elemente. Najčešće se koriste javor, hrast i trešnja, ali sve to zavisi od dostupnosti te vrste drveta u datom regionu.

MATERIJALI I BOJE

Metali su, takođe, važna odlika tradicionalnog stila, a naročito ako se koriste za ukrasne sijalice, lampe, okov za nameštaj i stolariju, nosače peškira i drugu opremu. Koriste se bronza, gvožđe, mesing.

Što se tiče sanitarija, i tu je izbor sveden na upotrebu prirodnih materijala kao što su kamen i porcelan. u posldnje vreme, sa razvojem tehologije, pojavili su se, i kompozitni, takozvani „Solidsurface“ materijali, koji imaju sve karakteristike drveta, kamena, porcelanai sl. Rade se u širokoj paleti dezena, a primenjuju se u prostorijama gde je visok nivo vlage. Ovi materijali su se dobro pokazali za izradu lavaboa i radih ploča jer se leka održavaju, izdržljivi su na vlagu i visoke temperature, izgeldaju kao prirodni, a ukoliko dođe do površinskog oštećenja, moguća je i reparacija.

Boje koje se koriste su najčešće svetlih tonova, od bele, preko bež do tamnije braon. Može se desiti da se pojavi i neka tamnija plava i crvena boja koje su usko vezane nasleđem u uređenju enterijera datog podneblja. Tekstilne prostirke, peškiri i druga oprema su, takođe, u svetlijim bojama i upotpunjuju skladan doživljaj ovog prostora.