Rivalstvo koje diktira ukus
Dekorisanje travom jedan je od osnovnih postupaka za uređenje dvorišta. Osim što lepo izgleda i prostoru daje živost i svežinu, trava razbija uniformnost i vizuelnu monotoniju karakterističnu za dvorišta u kojima preovlađuju velike popločane površine.
Za razliku od ruralnih područja u kojima je bujna vegetacija standardna stvar, gradska zona sve više je sredina u kojoj dominira beton i asfalt, sredina u kojoj za biljni svet kao da nema mesta. Takav način života i drastičnog menjanja okoline u skladu sa razvojem privrede, a protivno svim zakonima prirode, kao da je najzad počeo da uzima danak kroz posledice čiji smo svedoci u poslednje vreme.
Entuzijasti i zeleni aktivisti iz Zapadne Evrope i severnoameričkog potkontinenta došli su na ideju da “udare kontru” tom običaju pogubnom za planetu i pokušaju da donesu promenu uticanjem na svest “malog” čoveka.
Interesantno je da takva inicijativa dolazi baš iz dela sveta odakle su glavne arhitekte procesa urbanizacije, ali s druge strane možda i ne treba toliko da iznenađuje jer njen negativan uticaj, koji nesporno postoji, najviše osećaju upravo tamo gde je najviše izražena.
Urbanizacija i prenamena i poslednjeg parčeta zemljišta u građevinsko ili industrijsko u pojedinim zemljama do te mere su uzeli maha da je sada nemoguće preokrenuti ih bez da se kompletno izmeni lice čitavih gradova, što bi zahtevalo mnogo vremena, novca i rešavanje stambenog pitanja ljudi koji su naselili ove predele.
Začetnici zelenog trenda zato su i izabrali da za polaznu tačku imaju mikro nivo, koji podrazumeva parcijalno oplemenjivanje i formiranje mini zelenih oaza gde god je to izvodljivo.
Dvorišni prostor se može urediti pomoću prirodne ili veštačke trave. Svesni toga da se veštačka trava zbog sintetičkog porekla ne može smatrati sredstvom za oplemenjivanje u doslovnom smislu, obe ćemo ih posmatrati samo iz dekorativnog ugla.
Trava kao ukrasni element u dvorištu može biti zastupljena u dve opšte varijante: kao kontinualna površina ili u vidu pojedinačnih travnatih polja.
Taj prvi izbor koji morate napraviti ako želite da uvedete travu u prostor zavisi najpre od veličine dvorišta (odnosno slobodne površine za uređivanje), pa tek onda od toga šta više volite. Kod malih dvorišta, a naročito ako imate auto pa vam treba mesta za garažu ili parking na otvorenom, jedina opcija su manja polja koja ćete sporadično rasporediti ispred i oko kuće tamo gde je izvodljivo.
Pravi travnjak, bilo prirodni ili veštački, privilegija je srednjih i većih dvorišta, jer samo tamo gde je jasno vidljiva kao tepih koji pravi kontrast sa dvorišnim pločnikom, trava može doći do izražaja. Odluka o tome da li će vaša zelena “obloga” biti od prirodne ili veštačke trave, proisteći će većinom iz ličnog ukusa, a jednim manjim delom iz procene šta vam je od ta dva izvodljivo za održavanje kasnije. Sigurno je da obe opcije imaju i pozitivne i negativne aspekte i da nijedan izbor neće biti idealan, ali ukoliko na kraju budete više zadovoljni nego nezadovoljni odabranim, smatrajte da je misija uspela.
Prirodna trava – Uređenje dvorišnog prostora
PRIRODNA TRAVA na svojoj strani pre svega ima upravo prirodnost, i pravi je dokaz tvrdnje da ništa nije tako autentično kao original. Tamno zelena boja, koja je baš pod tim nazivom uvrštena u mnoge palete (gotovo da nema spektra u kom nećete naći “trava zelenu”), gusto raspoređene tanke vlati specifične teksture i jedinstvena mekoća su osnovne asocijacije pri pomenu trave.
Tu je naravno i karakterističan miris koji se širi vazduhom kada je sveže pokošena, i upotpunjuje sliku o zelenom pokrivaču kojim je prijatno biti okružen, i na kom je vrlo prijatno boraviti. Prirodna trava podjednako dobro služi kao samostalni dekorativni element i uparena sa cvećem ili ukrasnim žbunjem, tako da ne morate biti majstor hortikulture da bi vam dvorište lepo izgledalo, dovoljno je ukombinovati je sa nekom atraktivnom spoljnom oblogom interesantne teksture.
Preporuka je samo da, recimo, uz pločnik od behatona koji ima svetlo sivu boju i kod većine modela ravnu glatku površinu, bolje ide vegetacija raznih i bogatih boja, i obrnuto – za obloge poput keramičkih pločica, ukrasnog kamena ili dekorativnog betona pravi izbor je trava srednje visokih vlati kao “glavna glumica”.
Ono što vas može odvratiti od ideje da dvorište osvežite i ulepšate pomoću prirodne trave je, opet, prirodnost. Za formiranje travnjaka se, kao prvo, ne može koristiti bilo koje, već se mora zasaditi namensko seme bez korova, a mlada novonikla trava se mora intenzivno zalivati i negovati dok ne ojača i nabuja. Prirodnu travu je i nadalje potrebno redovno šišati, pleviti, prihranjivati i zalivati (posebno leti kada je jako sunce i žega), kako bi zadržala prvobitni izgled i zaista bila ukras u pravom smislu reči.
Imati prirodni travnjak koji privlači poglede svih prolaznika nije nemoguće, ali je za mlađe zaposlene ljude koji svakodnevno imaju puno obaveza u praksi neizvodljivo. Vremena za uređenje dvorišta na ovaj način mnogo pre imaju osobe u penziji koje tome mogu da se posvete i shvate to kao neku vrstu razonode. Za one koji ipak žele da okruženje svog doma ulepšaju na ovaj način, a činjenica nemaju vremena ili volje da u svoj raspored uvrste održavanje travnjaka, savršeno rešenje je veštačka trava.
Veštačka trava – izbor prema nameni
VEŠTAČKA TRAVA je spoljna obloga koja kao takva ima svoju proceduru i pravila montaže, ali se postavlja jednokratno i nakon toga ne zahteva nikakvo posebno održavanje. Čine je polietilenska ili polipropilenska vlakna varijabilne dužine, našivena na PE podlogu po principu kao kod tepiha.
Postoji puno vrsta veštačke trave zavisno od namene, koje osnovno pripadaju sportskoj ili dekorativnoj kategoriji. Za uređenje dvorišta, ugostiteljskih objekata i ostalih pejzažnih površina koristi se dekorativna trava, koja se od sportske razlikuje po visini i finoći vlakana, gustini tafta odnosno broju vlakana našivenih u istoj tački (najčešće je to četiri-pet vlati trave), dužnom broju taftova na svakih 10cm, i gustini tkanja iliti broju vlakana po kvadratu površine.
Pravilno postavljanje veštačke trave
Sportska trava uobičajeno ima veći broj taftova, te gušća i duža vlakna (između 40mm i 60mm, dekorativna od 10-30mm), a vrsta materijala zavisi od toga da li se radi o terenu na otvorenom ili u zatvorenom. Polipropilenska vlakna su mekša i finija, ali polietilenska su zato otpornija na vremenske prilike i UV zrake što znači da sporije blede od sunca, tako da se za otvoreni prostor pretežno koristi PE trava.
Mnogi se pitaju da li mogu u svom dvorištu postaviti sportsku travu jer je duža i bujnija, pa im se više dopada? Odgovor glasi: da, mogu, ali samo uz obavljanje neophodne pripreme terena na kome travu treba montirati.
Veštačka trava isporučuje se u jako širokim i dugačkim trakama koje se prvo seku po meri, a onda jedna sa drugom sastavljaju lepljenjem na bočne samolepljive trake. Problem je u tome što se dekorativna trava jednostavno lepi za podlogu koja može biti i betonska i traži samo blagi nagib terena zbog oticanja atmosferske vode, dok se sportska obavezno postavlja (ne lepi) na podlogu sa prethodno nasutim drenažnim slojevima tucanika, šljunka i peska, a stabilizuje pomoću gumenih granula koje se posipaju preko vlakana kako bi stajala na mestu, nakon čega ceo teren treba izgrabuljati da vlak- na ne bi polegla pod težinom granula i deformisala se.
Sportska trava se takođe taftuje, ali se postupak proizvodnje u nekim delovima razlikuje od onog za dekorativnu, i stoga njena montaža podrazumeva izradu proračuna po pitanju konfiguracije terena i poroznosti osnovne zatečene podloge na koju se dodaju drenažni slojevi, što realno predstavlja isuviše komplikacija da bi se dobila ukrasna zelena površina.
Nedostatak veštačke trave je što se brže zagreva od prirodne, pa se o vrelim letnjim danima mora povremeno polivati da se ne bi usijala i da bi se koliko-toliko zaštitila od gubitka boje, i to što na dodir nema istog osećaja kao kod prirodne trave. Ipak, ono što ćete sa njom definitivno dobiti jeste instant dekorativni element dugog veka trajanja u kome ćete moći bezbrižno da uživate.
Autor teksta: Jelena Mitrović, diplomirani novinar
