Povratak drvetu u enterijeru udružen sa tehnološkim inovacijama doveo je do ekspanzije na tržištu parketa, osobito gotovih višeslojnih. Višeslojna struktura završno obrađenih parketa zbog svoje izuzetne stabilnosti omogućila je upotrebu velikih formata, te tako imamo širine od 90 do čak 400 mm, a dužine od 1 m do gotovo 5 m, što je enterijerima dalo novu dozu monumentalnosti.
Na početku druge decenije dvadesetprvog veka ekologija, sad se već sa sigurnošću može tvrditi, prestaje da bude trend i postaje imperativ u svim segmentima života. To je naročito vidljivo u oblasti građevinarstva jer su različita istraživanja pokazala da čak 40% štetnih emisija CO2 na svetu dolazi upravo odavde. Stoga je sve više zakonskih regulativa i mnoštvo idejnih projekata, i kod nas i u svetu, koji pokušavaju da poprave zbilja loše stanje. U Evropi su verovatno najdalje odmakli Nemci i Skandinavci sa veoma visokim zahtevima i standardima, kao i snažno razvijenom ekološkom svešću stanovništva. Naravno, tu su i projekti pasivnih kuća koje troše minimum energije. Kod nas će, nadajmo se, značajan korak napred predstavljati obaveza posedovanja pasoša energetske efikasnosti.
Premda sama više nije trend, ekologija itekako utiče na trendove u arhitekturi i uređenju enterijera, prevashodno vraćanjem drveta na velika vrata u svojstvu jednog od najpoželjnijih materijala. Drvo se kroz vekove dokazalo kao pouzdan i zdrav materijal, ali i nezaobilazan dekorativni element u enterijeru prvenstveno zbog heterogenosti teksture godova što svaki komad čini unikatnim, kao i zbog topline boje koja se s vremenom menja i zri. A svakako kao poseban kvalitet drveta treba pomenuti gotovo neograničene mogućnosti obrade, od grubog, sirovog a upotrebljivog izgleda do najfinije obrade koja se može osetiti prstima.
Povratak drvetu u enterijeru udružen sa tehnološkim inovacijama doveo je do ekspanzije na tržištu parketa, osobito gotovih višeslojnih. Višeslojna struktura završno obrađenih parketa zbog svoje izuzetne stabilnosti omogućila je upotrebu velikih formata, te tako imamo širine od 90 do čak 400 mm, a dužine od 1 m do gotovo 5 m, što je enterijerima dalo novu dozu monumentalnosti.
Hroničan nedostatak svetlosti, uslovljen geografskim položajem Skandinavskog poluostrva, i sve veća želja da se živi u sadejstvu sa prirodom uslovio je nastanak enterijera sa velikim staklenim površinama koje kao da omogućavaju nesmetan prelazak iz enterijera u eksterijer, odnosno njihovo preplitanje. Takvi prostori su dosta prostrani, najčešće jednostavnih linija, vrlo funkcionalni, svetli i topli. U njima dominiraju parketi od svetlijih vrsta drveta poput jasena, javora, breze, ali i sve varijante beljenog hrasta u velikim formatima i mirnijim selekcijama drveta.
Na njih se direktno nadovezuju moderni, minimalistički uređeni prostori, potpuno svedenih oblika i boja, u kojima dominira kontrast crnog i belog. Prostori su pomalo hladni i artistički. Tipičniji su za skandinavske i severnije krajeve Evrope. Sve nijanse parketa od snežno belih preko sivih do kao ugalj crnih su poželjne. Kao vrsta drveta primat i ovde drži hrast, ali mogu se koristiti i druge vrste poput jasena, ariša, wengea, kao i termo-tretirano drvo.
Nasuprot ovim, pomalo artificijelnim prostorima, stoje rustični i romantični enterijeri u kojima se iskazuje čežnja za što prirodnijim izgledom i odmak od industrijske proizvodnje. Predmeti ručne izrade u spoju tradicionalnog i modernog, namerno nesavršene obrade, pomalo sirovog izgleda daju šarm ovakvim prostorima. Prirodni i ekološki materijali su dominantni – pamuk, lan, vuna, terakota, kamen, cigla, drvo…
Parketi su izuzetno rustični, sa velikim čvorovima, pukotinama, „neobrađenog“ i naglašeno prirodnog izgleda, veoma velikih formata, često u kombinaciji sa različitim širinama. Završne obrade su najrazličitije: rendisanje da bi se dobio otisak testere na površini, četkanje da bi se naglasila struktura godova, obavezne oborene ivice da bi se istakla svaka pojedina daska, belo ili crno pranje, patiniranje… i obavezno uljenje. Gotovo po pravilu, ovi parketi skoro nikada nisu završno lakirani. Hrast je gotovo bez konkurencije, ali se povremeno koriste i četinarske vrste: ariš, jela, bor, omorika… Ovaj trend je trenutno vrlo živ u centralnoj Evropi odakle se širi ka zapadnoj i južnoj.
Trend koji tek stiže biće prirodno ali sasvim čisto – proizvodi i enterijeri napravljeni od prirodnih materijala, po svim najvišim ekološkim standardima, ali u njima treba da se ogleda savršenstvo izrade i čista selekcija drveta bez ijednog čvora, bez ijedne mrlje. Dizajnerski besprekorni, ovakvi prostori traže besprekorne, jednostavne parkete.
Glamur i luksuz su uvek u trendu, naročito za one u usponu kojima je i prostor u kome rade ili obitavaju samo jedan u nizu simbola moći. U ovakvim enterijerima su veoma prisutne tamne, sjajne površine, kombinovane sa neizbežnom zlatnom bojom i neo-baroknim elementima.
Veoma često se inspiracija traži u zlatnom dobu Holivuda, a kombinuje se sa najsavremenijom i najnaprednijom tehničkom opremom. Parketi u ovakvim enterijerima su obično manjih, elegantnijih formata. Drvo je selektovanije, tekstura ujednačenija i mirnija. Površina je obično lakirana ili UV uljena da bi se dobio iskričaviji izgled. Čest je francuski slog (ili, kako ga još zovu, mađarska riblja kost), različite varijante mozaika ili neki drugi slog sa pravilnim ponavljanjem. Najčešća vrsta drveta je i dalje hrast, ali ga ovde u stopu prate tik i druge egozote – doussie, jatoba, iroko, wenge, kempas, afrormorsia, bubinga, sapeli…
Trend koji ide s njim pod ruku je luksuz, ali nenaglašeni – onaj koji insistira na vrhunskom kvalitetu i vrhunskoj obradi materijala odabranih i posebno dizajniranih komada nameštaja ili delova enterijera. Napredne tehnologije su sveprisutne u enterijeru, ali diskretne, u funkciji su održavanja visokog kvaliteta života, a ne njegovog reklamiranja. Ovo je globalni trend i na neki način, on je svet za sebe. Parketi su napravljeni od najboljih komada drveta, ali sa prirodnom završnom obradom. Hrast je opet najčešći izbor.
Za koji god trend da se neko odluči u svom enterijeru biće odraz njega samog, njegovih želja i sklonosti. Kakav god bio, važno je da se u njemu korisnici osećaju dobro i da im taj prostor prija.
Autor teksta: Isidora Gordić
