Možemo slobodno reći da su centralni gradski trgovi svojevrsni dragulji vremena, riznice lokalnih mitova, legendi i tajni, te očaravajući muzeji na otvorenom koji nam pružaju dragoceni prikaz epoha koje su ostale za nama. Skverovi obgrljeni velelepnim arhitektonskim zdanjima bili su i ostali žile kucavice gradskih naseobina, te živi istorijski spomenici koji nenamtljivo, tek sporadično onima koje fascinira umetnost gradnje pričaju priče o životu i sklonostima lokalnog življa, te okolnostima u kojima su nastajali, razvijali se i stasavali u ono što predstavljaju danas.
Trgovi svetskih metropola pak priča su za sebe. Njihova monumentalnost, šarm i estetika privlače turiste sa svih krajeva sveta, koji neretko upravo tu, na njihovim jedinstveno popločanim površinama zastaju ne bi li u potpunosti osetili i doživeli duh prestonica u kojima su se našli.
Iako su pojedini trgovi kao takvi prisutni stolećima, urbanističko planiranje 18-og veka daje im značaj i važnost koju danas imaju. Pravougaono obličje omeđano gradskim kućama, palatama, crkvama i drugim javnim zdanjima, te upotpunjeno grandioznim statuama i fontanama kao centralnim postavkama njihovo je glavno obeležje.
Imajući u vidu da trenutno svi sanjamo o danu kada ćemo ponovo potpuno bezbrižno moći da otputujemo i besciljno lutamo novim, nepoznatim ulicama, odlučili smo da vas nakratko teleportujemo na neke od najlepših svetskih trgova, i podsetimo vas zašto ih prvom prilikom morate posetiti. To su mesta gde lokalna kafa ima najlepši ukus, gde će gradska vreva biti muzika za vaše uši, gde se najglasnije i najlepše smeje, gde se najpre rađa ljubav ka gradu u kom ste se našli…
Trg Svetog Marka – Venecija
Piazza San Marco teorijski je jedini trg u Veneciji, budući da su svi drugi značajno manji od ovog centralnog, te da ih lokalno stanovništvo ne naziva piazza-ma već campi-ma, što u prevodu znači polja. Reč je o trgu koji je Napoleon okarakterisao kao „najlepši salon Evrope“ jer predstavlja harmoničnu celinu omeđanu velelepnim zdanjima, a nastao je u 9. veku isped stare Bazilike sv. Marka. Prvobitno, ovaj trg dug 170 metara imao je izgled vrta preko kog je proticao kanal Batario, ali je 1156. godine ovaj potez zatrpan te je čuvena Piazzeta dobila obličje koje je svima poznato.
Zanimljivo je da je upravo ovo najniža tačka grada koja sa prvim kišama postaje potpuno potopljena. Trg Svetog Marka je najpre bio popločan ciglama u formi riblje kosti, da bi 500 godina kasnije cigle bile zamenjene kamenim pločama i ornamentima od belog mermera prema projektu Andreja Tiralija.
Veliki trg – Brisel
Grand Place je centralna tačka i najpoznatija turistička atrakcija Brisela. Reč je o impresivnom trgu koji je 1998. uvršten na Uneskov spisak svetske baštine i predstavlja savršen homogeni spoj privatnih i javnih građevina s kraja 17. veka.
Dom je esnafskih građevina – Kraljevske kuće i Gradskog veća, dva dragulja evropske arhitekture, proteže se na 1.800 metara kvadratnih, a čuven je po takozvanom cvetnom ćilimu koji se dva puta godišnje rasprostire po njegovom pločniku i mami uzdahe kako lokalaca tako i turista.
Trg Majo – Buenos Aires
U četvrti, iliti barri-u Monserrat smešten je čuveni trg Majo koji će vas opčiniti kontrastom crvenog terakota pločnika i opojnog zelenila kojim je trg bogato ukrašen. Ovo je izvorno mesto prvog naselja u Buenos Airesu i lokalitet koji se poistovećuje sa revolucijom iz 1810. kada je Argentina stekla nezavisnost. Rušenjem kolonada koje su razdvajale trg de la Viktoria i trg de la Fuente, Plaza de Mayo dobija sadašnji izgled.
Najimpozantnija građevina grada Kongresna palata, nalazi se u samom pročelju trga, a tu je i Casa Rosada, sedište argentinskog predsednika koje je specifične roze boje kao simbol mira između dve političke struje – crvene i bele. Upravo sa njenog balkona Evita Peron se poslednji put obratila naciji.
Crveni trg – Moskva
Najpoznatiji moskovski trg predstavlja tačku podele između Kremlja – danas rezidencije predsednika, a nekada cara Rusije, i stare trgovačke četvrti Kitaj-gorod. Budući da ka njemu vode sve glavne ulice i bulevari prestonice, Crveni trg se često naziva srcem čitave Rusije. Nekada je bio središte glavne gradske tržnice, poprište javnih svečanosti i proklamacija, a potom i svečano mesto krunisanja ruskih careva. Od 1991. deo je Unesko svetske baštine.
Čitav trg okružen je znamenitostima poput čuvenog hrama Vasilija Blaženog koji broji čak 11 tornjeva, Lenjinovog mauzoleja, Državnog muzeja te brojnim katedralama. Zanimljivo je da ime nije dobio po crvenim pločama kojima je čitavom površinom popločan, niti zbog crvene boje kao simbola komunizma, već zato što u ruskom jeziku ista reč označava crvenu boju i pridev krasan, predivan.
Trg Tiananmen – Peking
Južno od Zabranjenog grada smešten je centralni gradski trg, najpoznatiji u čitavom Pekingu. Reč je o jednom od najvećih trgova na svetu čije dimenzije iznose 1000×500 metara, a naziv je dobio po kapiji Tiananmen koja u prevodu predstavlja kapiju nebeskog mira. Prvobitno je sagrađen 1651. ali je tokom vremena njegov kapacitet više puta bio povećavan. Na samom trgu smešten je Kineski nacionalni muzej, mauzolej posvećen Mao Cedungu, zgrada Parlamenta i spomenik narodnim herojima. Trg Tiananmen čuven je po studentskom protestu protiv komunističkog sistema koji je krvavo ugušen 1989, kao i po tradicionalnoj ceremoniji podizanja i spuštanja kineske zastave kojoj svakodnevno prisustvuju na hiljade stanovnika.
Trg Del Kampo – Sijena
Sijena poseduje jedan od najbolje očuvanih srednjovekovnih trgova na svetu. Izgrađen u 12. veku na mestu nekadašnjeg rimskog foruma, trg del Kampo čuven je po tome što je izgrađen sa blagim nagibom ka središtu, kao da ima oblik školjke. Sam trg podeljen je u devet celina, svaka je popločana crvenim ciglama u formi riblje kosti, a delovi su međusobno jedan od drugog odvojeni linijama od kamena travertina. Tu se dva puta godišnje održava čuvena trka konja – Palio, koja je svojevrsna atrakcija za meštane i turste.
Trg Major – Madrid
Izgrađen van gradskih zidina, trg Major bio je mesto namenjeno za tržnicu, fudbalske utakmice, improvizovana arena u kojoj su se odigravale borbe bikova i javne egzekucije. Ovaj najpoznatiji, iako nije najstariji madridski skver okružen je sa svih strana trospratnicama sa kojih se ponosno dižu 237 balkona. Reč je o tipično kastiljanskom zatvorenom trgu sa osam lučnih ulaza i statuom kralja Filipa III na konju u svom centralom delu. Svake godine, 15. maja, ovde se održava proslava praznika svetog Isidora, zaštitnika Madrida. Interesantno je da je 2017., u čast obeležavanja 400 godina postojanja trga, na ovom betonskom proplanku niklo travnato ostrvo – projekat urbanističko umetničkog programa Four Seasons koje je Madriđanima omogućilo da dožive trg Major na sasvim jedinstven način.
Autor teksta: Marija Milošević
