Proizvodnja podova od masivnog drveta nema značajno dugu tradiciju u Srbiji. Ipak zahvaljujući novim instalisanim kapacitetima za proizvodnju višeslojnog parketa izvoz podova od drveta iz Srbije je od 2006. godine počeo značajno da raste. Tokom perioda 1997-2006. godina izvoz je porastao sa 3,24 miliona US$, koliko je iznosio 1997. godine na 18,25 miliona US$ u 2006. godini, što je predstavljalo povećanje od 5,5 puta (grafikon 6). Zahvaljujući rastu od 125,7% u 2007. godini je nastavljen pozitivan trend rasta, a izvoz je dostigao nivo od 41,2 miliona US$.
Izvoz podova od drveta iz Srbije se do 2005. godine odlikovao čestim oscilacijama i kao po nekom pravilu, jednu ili dve godine bi rastao, a zatim bi naredne godine obavezno opadao. Ovu konstataciju potvrđuju i stope rasta, odnosno pada izvoza u posmatranom periodu. U 1998. godini stopa rasta izvoza iznosila je 18,2%, da bi u 1999. godini izvoz opao za 33,9%. Zatim je u 2000. godini ponovo porastao za 43,5%, a isti trend nastavio se i u 2001. godini sa stopom rasta od 14,9%. Nakon dve godine rasta, u 2002. godini izvoz je opao za 12,0%, da bi 2003. godine ponovo porastao za 40,9%, a u 2004. godini za 23,4%. Posle dve godine rasta izvoz je u 2005. godini ponovo smanjen za 43,7%. Zahvaljujući instalisanju novih kapaciteta za proizvodnju višeslojnog parketa krajem 2005. godine, izvoz je u 2006. godini porastao za 508,4%, a u 2007. godini za 125,7%.
Uvoz podova od drveta se u toku analiziranog perioda odlikovao sličnim oscilacijama kao i izvoz. U periodu 1997-2002. godina sukcesivno su se smenjivali jednogodišnji periodi rasta i pada, da bi 2003. godine uvoz počeo da raste (52,9%), a isti trend nastavljen je i 2004. godine (69,2%). Rast uvoza u periodu 2003-2004. godina rezultat je, u najvećoj meri, oporavka sektora izgradnje stambenih i poslovnih objekata, kao i renoviranja postojećih objekata. Rast potražnje uslovio je povećanje uvoza i to najviše višeslojnog parketa, ali i brodskog poda i klasičnog parketa od tropskih vrsta drveta kao što su kepmas, jatoby, cumaru, bambus.
S obzirom da je i izvoz podova tokom ovih godina bio povećan može se pretpostaviti da je Srbija u ovom periodu uvozila i sirovinu, odnosno frize hrasta za proizvodnju podova jer na domaćem tržištu nije bilo dovoljno sirovine. Tome u prilog je i činjenica da je na evropskom tržištu već dugi niz godina hrast najzastupljenija vrsta drveta za proizvodnju podova. Frize, najčešće od hrasta, proizvođači iz Srbije uvoze iz BiH, Hrvatske i Ukrajine.
Pošto u domaćoj carinskoj nomenklaturi nema posebne oznake za frize može se pretpostaviti da je njihov uvoz tokom 2003. i 2004. godine doprineo rastu ukupne vrednosti uvoza. Osim friza hrasta, za potrebe proizvodnje višeslojnog parketa tokom 2006. godine uvozile su se i frize tropskih vrsta drveta, a sve je registrovano pod istom carinskom tarifom.
Zbog relativno visokih cena, kao i nepostojanja marketinške kampanje za podove od novih vrsta drveta koji su se pojavili na tržištu u Srbiji, uvoz je tokom 2005. godine smanjen za 34,1%, a isti trend nastavljen je i u 2006. godini. Nasuprot tome, domaća proizvodnja višeslojnog parketa od evropskih i tropskih vrsta drveta, kao i jaka marketinška kampanja kojom su ovi proizvodi podržani na tržištu, u značajnoj meri su uticali na smanjenje uvoza tokom 2006. godine.
Povećanje uvoza od 153,1% koje je ostvareno u 2007. godini nastalo je prvenstveno kao rezultat povećanog uvoza friza za proizvodnju parketa s obzirom da Srbija ne raspolaže sa dovoljnom količinom sirovine i da se za proizvodnju višeslojnog parketa koriste i određene tropske vrste drveta.