O svojstvima plute kao materijala je već bilo dosta reči na našim stranicima. Svakako ne bez razloga budući da je ona danas ekološki materijal bez premca. Ipak, vredi ukratko ponoviti zašto je tako izuzetan materijal. Pre svega, zbog svoje strukture, odnosno miliona mikroskopski malih vazdušnih džepova koji se pod pritiskom mogu sabijati i ponovo širiti, pluta je trajno elastična.
Prisustvo suberina, voskaste materije, daje joj nepromočivost, a uz pomenute vazdušne džepove i plovnost. Kada se koristi u enterijeru, važno je pomenuti da je antibakterijska i antimikotična, na njoj se slabo zadržava prljavština i grinje, ne napadaju je insekti poput termita, upravo zbog prisustva suberina, što je čini izuzetnim materijalom za osobe koje pate od različitih vrsta alergija ili astme, a ujedno je veoma pogodna za prostorije u kojima borave deca.
Pluta je jedan od najboljih zvučnih i toplotnih izolatora i stoga ima veoma značajnu primenu u građevinarstvu kao konstruktivni, ali i kao dekorativni element. Kao dekorativni element u enterijeru se koristi u vidu podnih i zidnih obloga, ali i za izradu nameštaja.
Pluta kao podna obloga spada u red toplih podova. Na tržištu se može dobiti u vidu rolni ili ploča koje se lepe celom površinom na podlogu, ili, pak, kao gotova, završno obrađena podna podloga višeslojnog sastava – 4 mm presovane plute na osnovi od HDF-a sa podlogom od sirove plute koja se na pod postavlja suvomontažno ili „plivajući“, pomoću klik-sistema spajanja. Pluta se može polagati na bilo koju čvrstu podlogu: cementni estrih, postojeći parket, brodski pod, keramičke pločice, linoleum, vinil, pa čak i laminat. Važno je da podloga bude suva i kompaktna, i dobro pripremljena. To znači da sve eventualne pukotine moraju biti sanirane, odnosno, neravnine moraju biti uklonjene i pod mora biti nivelisan da se nakon montaže plute iste ne bi videle. Ukoliko se pluta polaže direktno na cementni estrih, vlaga u njemu mora biti ispod 2% i potrebno je postaviti paronepropusnu barijeru.
Pre polaganja plute na pod, svejedno da li se lepi ili postavlja suvomontažno, nephodno je da odstoji u prostoru u koji će se polagati u originalnom fabričkom pakovanju minimalno 24 časa, a preporučuje se i 72, kako bi se aklimatizovala. Ukoliko se lepi celom površinom na podlogu, obavezno se treba pridržavati preporuka proizvođača u vezi sa izborom lepka.
Završno se može voskirati ili lakirati, a ako se pravilno održava može trajati decenijama uz povremenu reparaciju. Zbog elastičnosti kao osobine ređe dolazi do površinskih oštećenja nego kod drugih podnih obloga, ali je svakako nephodno postaviti podloške pod težak nameštaj kako bi se smanjio tačkasti pritisak i sprečila ozbiljnija oštećenja.
Kao i kod podnih obloga, slično je i sa plutom kao zidnom oblogom, koja će prostoru ponuditi istinsku ušuškanost i toplinu, ali i moderan i sofisticiran dizajn. Za razliku od podnih, zidne obloge od plute se moraju obavezno lepiti na podlogu, to jest, na zid ili plafon. Podloga mora biti pripremljena po svim pravilima struke, a to znači da mora biti suva, ravna, čista i kompaktna. Ukoliko su ranije na zidovima bile tapete, one moraju biti uklonjene, kao i svi tragovi lepka. Obavezno je pridržavanje preporuka proizvođača u vezi sa lepilima, kao i aklimatizacija u originalnom pakovanju, kao i kod podnih obloga (ovo pravilo o aklimatizaciji u načelu važi za sve materijale, a osobito za prirodne).
Kod lepljenja plute u vidu ploča na zid neobično je što se montaža počinje od sredine zida. Naime, potrebno je pronaći njegovo središte, odnosno presek horizontalne i vertikalne ose i to je polazna tačka. Lepak se nanosi ravnomerno na podlogu četkom ili valjkom, ali i na poleđinu plute. Potom se ostavi da se kratko prosuši na obe površine i onda se ploča lepi na zid. Zidne obloge treba postavljati pojedinačno, do 2 m2 i usput treba stalno proveravati da li se lepak osušio. U zavisnosti od temperature i vlage u prostoru, potrebno je od 10 do 30 minuta da se osuši.
I kod podnih i kod zidnih obloga treba voditi računa o uklapanju ivica kako bi estetski utisak bio zadovoljavajući. Kod zidnih obloga može se zadržati originalni izgled plute, ali se može i prebojiti. Ako je zidna obloga fabrički već obrađena, npr. voskirana ili lakirana, nije je moguće prebojiti.
Kao što je već rečeno, pored zidova, pluta se može lepiti i na tavanice. Pridržavanje uputstava proizvođača je u tom slučaju apsolutno neophodno.
Pluta je odlična za zdravlje, a prija i oku. I da zaključimo: dom se od poda do plafona može odenuti u plutu i onome ko se za takvu varijantu odluči, garantovani su toplina, ali moderan enterijer.
Autor teksta: Isidora Gordić