Kamen je najstariji građevinski materijal na svetu. Otkada su pećine u paleolitu poslužile kao prva skloništa za praistorijskog čoveka pa sve do ovog našeg, savremenog doba, kamen se milenijumima koristi kao jedna od najtvrđih, najotpornijih i najdugotrajnijih neimarskih sirovina. Kada bismo pokušali da se setimo svih velelepnih zdanja ozidanih ili dekorisanih prirodnim kamenom, u tom zadatku ne bismo uspeli jer im se ne zna broj. Mnoga od njih izdržala su viševekovno razorno dejstvo meteoroloških prilika i zuba vremena, ostajući do danas kao nemi svedoci epohe u kojoj su nastala. Kamen je takođe jako dugo korišćen za oblaganje podova, a od mnogih vrsta zbog visoke estetske vrednosti u enterijeru su preovladavali granit i mermer. Po tome su u Starom veku naročito bili poznati Egipatsko carstvo sa svojim piramidama, antička Grčka i Rim, u renesansi Italija i Španija, a u 20. i 21. veku nekolike zemlje Evrope i sveta koje se mogu pohvaliti bogatim nalazištima ovih materijala.
KOMADI UKRASNOG KAMENA, granitne i mermerne ploče u prošlosti su primenjivani za oblaganje podnih površina u svim prostorijama vladarskih palata i rezidencija najimućnijih, pri čemu su najkvalitetniji i najatraktivniji elementi po pravilu završavali na ornamentima podijuma u centralnoj dvorani.
POJAVA MASOVNE, FABRIČKE PROIZVODNJE znatno jeftinijih sintetičkih obloga u drugoj polovini 20. veka, a pogotovo onih koje izgledom mogu verno imitirati prirodne, bitno je uticala na opšti pad interesovanja za granitne i mermerne podove, a prirodni kamen našao se na udaru komentara kao veoma hladan.
Praveći balans između izgleda, cene i lakoće ugradnje, ovo je bila duga bitka sa promenljivim šansama za prevagu. Taj intermeco trajao je nekoliko decenija, a onda se u oblasti uređenja enterijera desio svojevrsni zaokret usmeren ka prirodi i svim njenim lepotama. Jedan njegov deo ogleda se u nikad većoj popularnosti toplih drvenih obloga, a drugi, kontrastni, u sve uočljivijem povratku kamena u raznim oblicima.
Pored dostupnosti i bogatstva izvora, kamen zavređuje svu pažnju dekoratera i klijenata zbog unikatnosti (ne postoje dva ista komada), beskrajnih mogućnosti obrade, ali i važnih fizičkih svojstava kao što je velika otpornost na vlagu, odolevanje mehaničkim oštećenjima, otpornost na požar, visoke i niske temperature, apsorpcija zvuka uz sprečavanje stvaranja odjeka, velika čvrstina, trajnost i postojanost.
Možda Vas zanima:
Starinske kamene podove činili su lomljeni, a nešto kasnije ručno brušeni komadi, sa pretežno zadržanim postojećim površinskim neravninama. Danas sem ove “grube” dizajneri rado preporučuju i uglađeniju varijantu, u vidu mašinski sečenih i brušenih kamenih ploča i pločica pravilnog geometrijskog oblika. Kamena obloga odličan je izbor u prostorijama gde se često boravi, a u kojima može doći do izražaja njen atraktivan izgled. To je pre svega dnevna soba, zatim kuhinja, trpezarija, ali ništa manje i kupatilo u kome pod od kamena može delovati vrlo upečatljivo.
Ne treba zaboraviti ni predsoblje koje u neku ruku predstavlja produžetak dvorišnog pločnika ako živite u kući, a u stanu kamen dobro dođe jer će stoički podneti frekventne nalete ukućana ili posetilaca u različitim tipovima obuće. Jedino vodite računa o kvadraturi jer ukrasni kamen na malom prostoru lako može pasti u zapećak, pa stoga za skučen hodnik neće biti baš najsrećnije rešenje.
KAMENE PLOČICE unose prirodne boje i teksture u dom, dugog su veka i veoma izdržljive. Redak nedostatak, njihova hladnoća, da se prevazići postavljanjem podnog grejanja, ili u jeftinijoj opciji mestimičnim postavljanjem manjih (a debljih) staza i prostirki.
Najzastupljenije su one od peščara, škriljca, travertina, granita i mermera, a izbor konkretne vrste zavisiće od karakteristika materijala i cene. Trend ponovne masovnije primene ukrasnog kamena u uređenju enterijera odnosi se na promociju raznovrsnosti opšte ponude dekorativnih stena, od kojih je svaka izgledom specifična i ima jedinstvenu lepotu.
Autor teksta: Jelena Mitrović, diplomirani novinar
