Do skora su mozaične strukture u eksterijeru bile rezervisane isključivo za one sa vrlo dubokim džepom. Pojava vibropresovanih betonskih elementa na neki način je demokratizovala uređenje spoljnih površina, kako onih oko stambenih objekata, tako i onih oko poslovnih i industrijskih objekata, pa i celih saobraćajnica.
Naime, u velikoj meri finansijski pristupačni vibropresovani betonski elementi su svojim odličnim svojstvima i atraktivnim izgledom počeli da potiskuju prirodni kamen i keramiku koji su bili dominantni, odnosno klasičan beton i asfalt sa istom namenom – popločanje površina kojima se kreću pešaci i vozila, odnosno, staza, dvorišta, prilaza garažama, parkirališta, benzinskih pumpi te trgova, parkova, prostora ispred javnih i poslovnih objekata, oko bazena, ali i raskrsnica tj. zona sa pojačanim kočenjem i ubrzavanjem.
Vibropresovani betonski elementi poznatiji su široj javnosti pod nazivom behaton, što je, zapravo, naziv samo jednog tipa elemenata (tzv. dvostruko T) koji je počeo da se koristi za celu grupu proizvoda iz sfere betonske galanterije. Svi proizvodi ovog tipa dobijaju se u modernoj, kontrolisanoj proizvodnji tokom koje se betonska mešavina određene recepture izliva u kalup, zatim vibrira i potom presuje, a nakon izvesnog vremena se izbacuje iz kalupa u vidu gotovog proizvoda, koji se posle prirodnog sušenja automatski pakuje na palete.
Vibropresovani betonski elementi ili ploče, kako se još mogu pojaviti, mogu biti jednoslojni ili dvoslojni u zavisnosti od stepena opterećenja kome su namenjeni.
Osnovni i najjednostavniji tip proizvodnje ploča je upravo jednoslojni jer se dobija primenom tehnologije u kojoj ploča u celom sloju biva monolitno tretirana kroz jedan materijal. Zbog debljine elemenata od 6 ili 8 cm koriste se materijali krupnije granulacije te zbog toga površinska tekstura biva hrapavija i grublja i kada se postavi u prostor daje efekat rustične i dinamične površine.
Gledano sa fizičko-mehaničke strane, zbog sadržaja krupnijeg materijala na površini, ovakvi elementi su znatno otporniji na mehaničke udare, grebanje oštrim predmetima i druga oštećenja, a čak i ako do njih dođe, manje su vidljiva. Jednoslojni vibropresovani betonski elementi se preporučuju za primenu na površinama industrijskog karaktera, te na saobraćajnicama sa većim opterećenjem i parking prostorima.
Ovakvi elementi imaju još jedan tip obrade, odnosno mogu se cepati. Naime, pri određenoj čvrstoći, gotovi elementi se mogu naknadno cepati. Ovaj tip proizvoda se radi namenski i u završnom izgledu može da podseća na prirodno lomljeni kamen. Koristi se za površine na kojima se želi postići efekat prirodnih tonova, te delimično nepravilnih površina.
Dvoslojni vibropresovani betonski elementi se, kako im i ime kaže, sastoje od dva sloja: nosivog (kern) sloja i završnog (forzac) sloja. U procesu proizvodnje oba sloja se nanose istovremeno. Nosivi sloj zauzima veći deo elementa i od njegovog sastava i načina pripreme u najvećoj meri zavisi i konačni kvalitet proizvoda. U zavisnosti od tipa i namene elementa, primenjuje se i različita receptura i tehnika izrade. Završni sloj se izrađuje u debljini od 8 do 10 mm i primenom odgovarajućih receptura i kvalitetnih sirovina postižu se konačne karakteristike proizvoda za određene pozicije – otpornost na habanje, mraz, so, UV zračenje, protivkliznost i sl.
Dvoslojni vibropresovani betonski elementi se mogu izrađivati sa različitim završnim obradama, odnosno, obrada može biti glatka, melirana, prana ili cepana. Standardnim načinom obrade dobija se glatka, ujednačena površina u natur tj. sivom betonu ili, primenom nekog od pigmeneta, bojenom betonu. Mogućnost kontrole u izgledu završne površine je značajno bolja nego kod jednoslojnih ploča upravo zbog prisustva drugog sloja.
Elementi sa glatkom površinom se preporučuju za primenu na površinama na kojima se zahteva veća preciznost i ujednačenost u izgledu među elementima kao što su trotoari, šetališta, pasaži, trgovi i sl. Elementi sa meliranom završnom obradom dobijaju se mešanjem više tonova određenim tehnikama, tako da se u konačnom obliku dobiju površine na kojima se tonovi prelivaju i tako primiču prirodnim tonovima. Na njima su manje primetne promene boje tokom vremena ili mrlje koje nastaju od lišća, kiše, prašine…
Ovako završno obrađeni elementi se preporučuju za ambijentalne celine u kojima se teži prirodnijem izrazu. Kod prane obrade se naknadnim tretiranjem završne povrišine skida sloj cementnog mleka i ogoljava struktura betona. Ovom tehnikom kamenje korišćeno u smesi završnog sloja postaje vidljivo, a zbog svoje otvorenosti i osetljivosti mora se primanjivati isključivo granitno zrno, što značajno poskupljuje proizvodnju, a samim tim i konačnu cenu. Ovaj tip elemenata je manje otporan na habanje pa se njegova upotreba ne preporučuje na površinama sa učestalim i frekventnim automobilskim saobraćajem.
Da bi vibropresovani betonski elementi obavljali svoju funkciju kako treba moraju se valjano postaviti. To znači da se najpre priprema podloge mora obaviti u skladu sa namenom i predviđenim opterećenjem. Dakle, najpre se mora uraditi konsolidacija terena, vodeći računa o nosivosti tla i o drenaži atmosferskih voda. Na mesto uklonjenog humusa, nasipa se tamponski sloj koji se sastoji od peska te drobljenog kamena različite veličine, a koji se zbija vibronabijačem ili vibrovaljkom.
Vibropresovani betonski elementi se ugrađuju na sloj agregata frakcija veličine 4 do 8 mm. Preporučuje se pad od 1 do 2% za odvođenje atmosferskih voda. Debljina tampon sloja se razlikuje u zavisnosti od toga da li je površina namenjena za pešački, biciklistički ili putnički saobraćaj, pri čemu teški saobraćaj izaziva najveća opterećenja na kolovoznu konstrukciju.
Ako se sve pripreme obave kako treba i ako se napravi pravi izbor vibropresovanih betonskih elemenata dobiće se uređen spoljašnji prostor koji je praktičan, cenovno prihvatljiv, ekološki i u harmoničnoj simbiozi sa okolinom.
Piše: Isidora Gordić