Ukrasni kamen nosi sa sobom dozu naginjanja ka onim koji ostavljaju najjači estetski utisak – granitu i mermeru.
Granit je stena nastala kristalizacijom tekuće magme koja se postepeno, milionima godina hladila u dubinskim slojevima Zemljine kore, i njenim povezivanjem sa drugim stenama zastupljenim u litosferi. Zbog načina geneze spada u eruptivno odnosno magmatsko kamenje, a sastoji se od krupnog, usko povezanog grumenja raznih minerala – pretežno kremena i feldspara.
Kako sastav granita delimično varira zavisno od vrsta stena zastupljenih na mestu nastanka, to se odražava na njegovu hemijsku i fizičku strukturu, tj. boju i šare. Spada u neke od najtvrđih materijala na svetu, zahvaljujući čemu se odvajkada primenjuje u građevinarstvu, a u savremenom dobu koje odlikuju određene netipične meteorološke pojave, pokazao se otpornim čak i na kisele kiše.
GRANIT ima išarani zrnasti uzorak koji može po želji biti matiran ili ispolirando visokog sjaja, a dostupan je u spektru boja: od bledoljubičaste, svetlijih i tamnijih bež tonova, preko varijanti sive, terakota crvene, pa do tamnozelene i antracit crne.
Kralj elegancije u ponudi dekorativnog kamena, mermer, nastaje ponovnom kristalizacijom sedimentnih stena krečnjaka i dolomita. Budući da ovaj geološki proces podrazumeva promenu fizičke i hemijske strukture stene usled delovanja visokog pritiska i temperature, tokom koje dolazi do stvaranja mermera, krajnji produkt je uglavnom nepostojan prema atmosferskim uticajima.
MERMER se stoga pretežno primenjuje u enterijeru, mada ponuda obuhvata i pojedine vrste sa odrađenom posebnom zaštitom za eksterijer. Mermera ima u raznim bojama i nijansama – od crne, preko nijansi braon, oker i zlatne, vrlo retke nežno roze, nijansi sive, pa do alabaster bele.
Beli mermer, koji je ujedno i najskuplji, dobija se metamorfozom izrazito čistog krečnjaka. Eventualne šare u vidu takozvanih vena ili tračica potiču od nečistoće (oksidi gvožđa, glina, pesak), ali ih je moguće rekristalizovati zagrevanjem i izlaganjem visokom pritisku.
Granit i mermer u davna vremena korišćeni su kao fasadne obloge, podne i zidne obloge, te za izgradnju carskih spomenika i grobnica. Danas ih viđamo na podu, zidu, kuhinjskim radnim pločama i ponekom komadu nameštaja. Primena se donekle promenila, ali je zadržan jedan glavni princip: za granitom i mermerom posežemo onda kada želimo da impresioniramo do tačke ostavljanja bez reči.
PORED NEPONOVLJIVIH ŠARA koje su nesumnjivo remek-delo prirode, dekorativni kamen dobrim delom dobija na lepoti zahvaljujući načinu obrade površine. Može biti klasično brušen sa otklonjenim neravninama, zatim hoblovan tj. glačan korišćenjem abraziva i dijamantskih diskova radi uklanjanja ogrebotina (ne i većih neravnina), i najzad poliran do visokog sjaja.
Savršeno poliranje je obrada po kojoj je najprepoznatljiviji mermer – blještav, staklasti sjaj je prvo što očekujemo da vidimo kada uđemo u prostoriju obloženu njime.
Sjaj mermernih površina najbolje se čuva procesom kristalizacije, odnosno prskanjem poda specijalnom tečnošću i brušenjem brusilicom sa čeličnom vunom, čime se izaziva hemijska reakcija i na površini kamena stvara zaštitno jedinjenje.
Dugotrajnost dekorativnog kamena postiže se i zaptivanjem, tako što se na površini obloge formira zaštitna barijera koja odbija tečnost i onemogućava njenu apsorbciju. Iako sastavom čvrst i otporan, mermer takođe odlikuje svojevrsna osetljivost i sklonost ka flekanju ako se dugo izloži tečnosti sa jakim pigmentom poput vina, pa imajte u vidu da izvođenje neke od metoda čišćenja i održavanja valja prepustiti iskusnim profesionalcima.
Srećna okolnost je što činjenica da se pod isflekao ne znači da je samim tim uništen, a kada nakon čišćenja ponovo dobije onaj poznati izgled kome se svi dive, taj prizor će svaki angažman učiniti vrednim truda.
Autor teksta: Jelena Mitrović, diplomirani novinar
