Kako stvari stoje neko će ovog proleća ispuniti sebi želju. Naime, od kako ga znam, a tome ima godina, želja mu je bila da ima šank u svom stambenom kutku. To mi ima neke logike kada je on u pitanju. Upravo naše upoznavanje bilo je preko šanka. Bez naglih zaključaka, molim.
Elem, kao momak dugo je radio u lokalnom kafiću i veći deo svog radnog vremena bio upravo iza šanka. Ekipa je uvek bila tu, za šankom, jer su se tu dešavale najzanimljivije stvari i najveća zabava. Drugim rečima, centar događanja. E sad, u tom periodu, kada bi bio sam razmišljao je kako će da uredi svoj budući prostor i šank je uvek bio deo tih planova. Otkud mi to. Znam čoveka. Pričao mi kasnije, uz kafu svoje želje i planove.
Kako kasnije život baš neće uvek da bude u skladu sa vašim željama, nešto slično se desilo i njemu. Kako smo se zapričali za onim šankom, stigli smo i do ludog kamena, kao i zajedničke kupovine stana. A, stan, super. Kvart, priroda, terasa i kvadratura, sve taman. Ali bez prostora za šank. Kako je tada imao druge prioritete svoju želju je potisnuo. Do ovog proleća.
Renoviranje stiže u našu malu komunu. Vreme je da se dobije još jedna soba jer ko zna, možda zatreba. Napravili smo plan, spajamo kuhinju i dnevnu sobu, a od ostatka dobijamo još jednu manju sobu. Taman. I taman za jedan manji šank.
Kako bi spajali dva funkcionalno drugačija prostora, kuhinju i sobu, podovi nam se baš i ne uklapaju. Odlične pločice u kuhinji i hoblovani parket nisu dali prostora za zamenu. Trebalo je naći prelazno rešenje. U našem slučaju, poznatije kao kuma. Naravno, nećemo nju ugraditi tu, nego njenu ideju.
Pločice malog formata. I da vam budem iskrena, ubeđena sam bila da su sada trend pločice velikog formata, a da su ove male odavno ispale iz fazona. Greška. I jedne i druge se i dalje koriste. Nama sada problem zapravo rešavaju male pločice.
Kao i do sada tempo kada je dizajn u pitanju zadaju italijanski proizvođači. Međutim, ono što treba istaći jeste da domaće kompanije proizvode modele koji su po dizajnu, kvalitetu, načinu obrade i sirovini isti kao i italijanski. Naime, naši proizvođači uvoze glinu iz poznatih italijanskih delova, koriste savremene mašine, baš kao i one u Italiji i uvode digitalne inkjet štampače pomoću kojih stvaraju individualni, unikatni i personalizovani dizajn pločica.
Mi, ne bih da neskromno zvučim, ali obožavamo prirodu i park u kome se naša zgrada nalazi bio je jedan od razloga da kupimo baš taj stan. Natrpani informacijama, bili smo prilično zbunjeni i trebali smo još jednu konsultaciju. Komšija iz ulaza koji se bavi krečenjem, povezao nas je sa ozbiljnim, iskusnim i profesionalnim majstorom, keramičarem, koji nam je predložio sledeće. Postojeće podne pločice u kuhinji ipak zadržati, budući da su odlične, a i po boji su kompaktne sa parketom, a uz odgovarajuću dekorativnu lajsnu napraviti odličan prelaz i međusobno ih spojiti.
Što se pločica tiče, predložio je zamenu postojećih zidnih pločica u kuhinjskom delu retro majolikim pločicama sa pravougaonom iznijansiranom bordurom.
Za oblaganje zidova budućeg šanka odlučili smo se za pravougaone pločice izgleda cigle, a za gornji deo šanka, gde ćemo piti kafu i evocirati uspomene izabrali smo pločice u vidu retro drveta. I sada se smeškam od zadovoljstva.
E sada, kada smo odlučili gde će i kako šta da stoji i čime će biti obloženo, ozbiljno smo porazgovarali sa keramičarem, napravili plan i vreme rada i dogovorili cenu, koja je mogu vam reći odlična za ispunjenje davno zamišljenih želja. I dok čekamo da naš stan dobije drugačiji izgled biću slobodna da vas posavetujem. Nikada ne odustajte od svojih želja, jer znate kako se kaže „Šta zna želja šta je nemoguće.“
Autor teksta: Snežana Trtica Graovac, novinar
