Kada se završava neki enterijer, da bi bio zaokružen i celovit, uvek je potreban neki element koji će mu dati konačnu notu elegancije ili domaće topline i ušuškanosti. Obično se taj zadatak poverava brižljivo odabranom tepihu, budući da zauzima centralno mesto u prostoru, nezavisno od toga da li mu je namena da samo diskretno isprati ostale detalje u enterijeru ili da bude zvezda u prostoru. Ovo poslednje uglavnom zavisi od oblika i dizajna samog tepiha, koji može biti klasičan, sa floralnom i geometrijskom ornamentikom, mahom inspirisanom Orijentom, ali može biti i veoma moderno dizajniran. Sve zavisi od ukusa i ideje vodilje onoga ko uređuje enterijer.
Materijali od kojih se danas mogu izrađivati tepisi su najrazličitiji, ali je osnovna podela na sintetičke i prirodne. Od prirodnih materijala se najčešće koriste vuna, svila i pamuk. Što je materijal delikatniji, to će i sam tepih biti finiji. Svila se uglavnom koristi za skupocene orijentalne tepihe, koji se ručno izrađuju, a za ove tepihe se koriste u najvećoj meri i vuna i pamuk.
Vuneni tepisi
Ovaj tekst ćemo posvetiti vunenim tepisima budući da se oni najviše proizvode i koriste. Zašto je tako? Prevashodno zato što se vuna kroz milenijume (najstariji sačuvani tepih Pazirik potiče iz V veka p.n.e.) pokazala kao najidealnije rešenje zbog svoje izdržljivosti i dugovečnosti.
Najkvalitetnija je jagnjeća ili ovčija vuna koja se šiša u jesen (tzv. devičanska vuna) jer su životinje pasle svežu travu tokom leta i proleća pa je i vuna kvalitetnija, a manje kvalitetna ili nekvalitetna vuna je ona koja se dobija šišanjem u proleće, budući da preko zime životinje jedu seno, te tzv. kožarska ili mrtva vuna koja se skida hemikalijama sa mrtvih životinja. Debljina vlakana devičanske vune je do 35 µm, dok je kod nekvalitetnije vune preko 40 µm. Vuna koja se dobija iz planinskih krajeva je visoko kvalitetna i veoma izdržljiva, ali malo oštrija, a ravničarska je mekša (u svetu, pa i kod nas, najviše se koristi novozelandska). Što je duže vuneno vlakno to je kvalitetnije i predivo za tepih.
Šta je to što vunu čini tako poželjnom za izradu tepiha? Najpre, vuna je 100% ekološka i obnovljiva sirovina, veoma izdržljiva i trajna. Čak i kada nakon duge upotrebe postane neupotrebljiva, može se rasuti po zemljištu kako bi ga obogatila, pored ostalih korisnih materija, i azotom. Naučno je dokazano da ne emituje nikakve štetne materije te tako doprnosi kvalitetu života. Teško se pali i veoma sporo gori što je veoma bitno za bezbednost prostora u kojima se vuneni tepisi polažu, a svaki dim koji nastane prilikom gorenja je manje toksičan nego kod sintetičkih materijala (zato se koristi za izradu tepiha na brodovima, avionima, pa čak i podmornicama).
Vuna apsorbuje do 36% sopstvene težine na pari, što znači da reguliše temperaturu. Sa površine vune kapljice vode klize i ne upijaju se lako, a pored toga vuna ne apsorbuje lako ni prljavštinu. Vuna je odličan toplotni izolator i pruža veoma prijatan osećaj kad se po njoj hoda zbog kovrdžavosti odnosno elastičnih vlakana. Prirodna gipkost joj omogućava da se vrati u prvobitni položaj i posle dugotrajne upotrebe, kao i da nestanu tragovi stopa. Naravno, tu je prefinjeni sjaj i jasnoća boja koju vuneni tepisi zadržavaju.
Ono što može biti mana vunenim tepisima je da lako upijaju vlagu pa se može desiti da se ubuđaju ako se dugo nalaze u prostorijama u kojima je visoka vlažnost vazduha. Vuna se mora zaštititi i od moljaca jer su joj oni ljuti neprijatelji. Može se „linjati” i ovo je naročito česta pojava kod novih, nekorišćenih tepiha. I naravno, vuna je znatno skuplja od sintetičkih materijala sličnog izgleda.
Kako se pravi tepih?
Na kvalitet samog tepiha, pored kvaliteta sirovine utiče i način izrade. Najkvalitetniji i najskuplji su, naravno, ručno čvorovani tepisi, a slede ih ručno taftovani ili mašinski tkani tepisi. Za mašinsku izradu tepiha se koriste dve tehnike: aksminstersko tkanje ili vilton tkanje. U svetu i kod nas se više koristi vilton tkanje. Naime, istovremeno se tkaju dva tepiha „licem u lice”, razdvajaju se sečenjem i izgledaju kao odraz u ogledalu. Aksminstersko tkanje je komplikovanije i sporije, ali kvalitetnije.
Pored načina izrade, na kvalitet tepiha utiče i odnos potke i osnove zbog dimenzijske stabilnosti, broj čvorova ili tačaka (meri se broj na 10 cm2 i što je broj veći, to je tepih kvalitetniji, s tim da je na istom tepihu broj tačaka uvek dvostruko veći od broja čvorova), visina gazećeg sloja (tzv. flora), način dorade, te postojanost boja na svetlost i otiranje.
Održavanje tepiha
Za održavanje je izuzetno važno imati dobar otirač pred vratima, kako se nečistoća ne bi nanosila na tepih, a zatim redovno usisavanje. Ukoliko se prospe neka tečnost treba je pokupiti odmah belom tkaninom dok se sasvim ne upije. Ukoliko ipak ostane fleka, treba je ukloniti odgovarajućim hemijskim sredstvom koje se najpre mora isprobati u nekom najmanje vidljivom uglu na površini veličine poštanske marke. Za redovno održavanje koristiti blage, namenske deterdžente bez mnogo vode.
Bilo da se odlučite za komadni tepih koji će prekriti samo birani deo vašeg poda ili se odlučite za varijantu od zida do zida, sa vunenim tepihom, ako je izbor dizajna dobar, ne možete pogrešiti.
Autor teksta: Isidora Gordić
