Ovih dana na snazi je najava da ćemo, uskoro u Novom Sadu, a zatim i u manjim gradovima u Srbiji, konačno razdvajati smeće kako bi što veći njegov deo bio recikliran. Bio je neki pokušaj, ja se sećam da sam razdvajala plastične flaše, ali je ubrzo procurila informacija kako u JKP “Čistoća” nemaju mašine koje bi adekvatno odgovorile na ceo proces reciklaže i odustali smo. Elem, planeta našim ponašanjem trpi posledice i u svakoj sferi života, a ljudi svesni opasnosti koja nam preti pokušavaju da saniraju i preduprede ozbiljne posledice. Kako svuda tako i u građevini, potrebno je iskoristiti raspoložive resurse i dati svoj doprinos recikliranju i očuvanju planete.
Svakodnevno je oko nas sve više odbačene plastike, gume, stakla i sličnih materijala, koji bi nakon procesa reciklaže mogli da se ponovo koriste, na primer u gradnji objekata, a pritom da budu istog kvaliteta kao i “originali”.
Čovek sa naših prostora nema običaj da eksperimentiše jer vlada uvraženo mišljenje da je svaka promena skuplja od onog na šta smo navikli. Međutim, arhitekte kažu da bi gradnja ovakvim materijalima svakako bila jeftinija jer se reciklažne sirovine prodaju po znatno nižim cenama. Pored finansijske, velika je uloga u zaštiti životne sredine sa više aspekata: ne troše se energenti za izradu novih materijala, umanjuje se emisija štetnih gasova i svakako smanjuje količina otpada.
Kao građevinski materijal se može iskoristiti bukvalno sve, a to na kraju najviše zavisi od maštovitosti onog ko gradi. Pažnju ćemo obratiti na ono što se može izvesti od recikliranog stakla, betona, plastike ili gume.
Ono što nekome predstavlja otpad, neko drugi može pretvoriti u ostvarenje sna. Krajem devedesetih godina 20. veka, Ričard Sovi je počeo izgradnju od otpadnog materijala: od plastičnih flaša, bambusa i dasaka koje je sakupio sa meksičkih obala, napravio je dvospratnu kuću i tri ostrva koje je zaštitio zidovima od peska.
Sakupio je 125.000 plastičnih flaša koje je stavljao u reciklirane džakove za voće, a preko njih ređao drvene palete kako bi napravio plutajuću platformu. Na platformi je sagradio kuću, koja potrebnu električnu energiju dobija od solarnih panela, ima kompostni toalet, kao izvor vode koristi sakupljenu kišnicu.
Poznati su primeri gradnje od recikliranih prozora. Na ovaj način se mogu formirati prelepe staklene bašte u vikendicama u prirodi.
Staklenim bocama je već građeno kako u svetu, tako i u našoj zemlji. Može se reći da su staklene flaše postale jedan od osnovnih materijala u zelenoj izgradnji. Njima je lako graditi, cena sirovine je niska, a novosagrađenom objektu pružaju veliku količinu prirodnog svetla i odličnu izolaciju.
U poslednje vreme jedan od omiljenih recikliranih materijala je karton, od koga je moguće napraviti i objekte velikih dimenzija i različitih namena kao što su crkve i izložbeni paviljoni. Objekti se prave od desetina slojeva kartona koji su povezani superlepkom.
Autor teksta: Mirjana Makarin Plavšić
