Neminovna činjenica je da su se razvojem digitalnih tehnologija nekada daleke, teško dostupne ili jednostavno nedostižne informacije i stvari, približile na domet oka ili ti klik miša.
Pored koristi koje od toga ima krajnji korisnik, iste prednosti su prihvaćene za standard i iskorišnjene u domenu poslovanja. Za primer, faksovi su otišli u davno zasluženu penziju i zamenjeni su digitalnim verzijama dokumenata, pisma i pošta mahom imejlovima, više ne morate ići od grada do grada i raspitivati se ko posluje u vašoj branši, niti nositi papirnu mapu sa sobom i pamtiti broj semafora, levih i desnih skretanja do vašeg odredišta. Sve to je dostupno na ekranu vašeg kompjutera, navigacije ili još jednostavnije telefona.
Kako su ovakve stvari postale lako i svakodnevno dostupne, ljudima koji se bave proizvodnjom je postalo lakše da prate globalne trendove. Tako smo i u domenu keramike pre par godina osetili promenu kada se kod domaćih proizvođača sa do tada standardnog promera (u podnoj keramici 30x30cm u zidnoj 20x40cm) kod domaćih proizvođača desila promena i skok na veće formate (45x45cm a od skora na 30x60cm i 60x60cm za podne pločice, 20x50cm za zidne pločice) kao i postepen prelaz na digitalnu štampu, koji se već neko vreme smatraju standardnim u svetu. Uzrečica ekonomije je da ukoliko stagnirate a ne napredujete, nedalek je čas kada ćete propasti.
To se desilo upravo sa onim domaćim proizvođačima koji nisu ulagali u svoju proizvodnju, širenje proizvodnog kapaciteta i paletu proizvoda koje nude krajnjem potrošaču.
Oni koju su prošli kroz ovu nemalu i krajnje komplikovanu investiciju trenutno doživljavaju pravi bum, ne samo kod krajnjeg potrošača već i kod svojih distributera, jer uz minimalne izmene u dizajnu mogu ponuditi ono što inostrani dobavljači nisu u stanju dobru logistiku. Italijanski i španski proizvodi koji su na ceni i dobrom glasu, mahom dugo putuju do krajnjeg kupca i višestruko su skuplji od domaćih proizvoda.
Prosečan korisnik, koji je upravno targetirani kupac domaćih proizvoda, jednostavno nema mogućnosti da čeka toliko dugo, a iskreno, u većini slučaja nema ni dovoljno dubok džep da izdvoji sredstva za inostrane proizvode u prvoj klasi. Tu na scenu stupaju naši domaći proizvođači proizvode koji su u istom kvalitetu, sa blagim izmenama dizajna su doveli u stanje trenutne dostupnosti po daleko boljoj ceni od inostranih. Kada malo bolje osmotrite, za dvostruko ili trostruko manju cenu, dobićete dizajn koji je jako približan onom koji se diktira od strane globalnih trendova, a od strane trenutno dve najbolje fabrike na prostorima bivše Jugoslavije i zavidan kvalitet pločica u podnoj i zidnoj keramici.
Outsourcing je moderna reč koja nam je svima postala jako poznata u poslednje vreme. Iako se taj tip primene rada iznajmljivanje radne snage nekoj firmi ni po čemu maltene ne razlikuje od principa rada omladinskih zadruga (osim što ovde nisu u pitanju školarci i studenti) nekako nam svima milije i poslovnije zvuči ta engleska reč. Kako je moguće “autsorsovati” radnu snagu, tako je moguće i “autsorsovati” cele radne jedinice jedne firme. Najčešći primer koji se danas sreće u poslovanju jeste “autsorsovanje” u računovodstvenom sektoru gde male firme koje nemaju potrebe za stalno zaposlenim računovođom angažuju firmu koje se bavi isključivo tim poslom u svoje svrhe. Isto to se dešava i sa dizajnerskim delom u proizvodnji keramike. Imati stalno zaposlenog dizajnera u fabrici može biti mač sa dve oštrice sve zavisi od njegove vizije, kreativnosti i mogućnosti fabrike da izadje u susret istim.
Ukoliko jedno od ova dva dođe u ćorsokak, ni drugi deo neće dogurati daleko. U današnje vreme u zemljama odakle se najčešće i kopiraju dizajnerski poduhvati, postoje firme koje se bave “autsorsing” dizajnom. Tim delom se dolazi u manju mogućnost kreativnog “slepila” (praćenja jednog ustaljenog pravca u dizajniranju proizvoda) i dolazi se jako blisko svetskim trendovima. Upravo te “autsorsing” dizajnerske firme odrađuju posao za mnoge svetske proizvođače koji imaju daleko razvijeniji osećaj za tržište.
Daleko razvijeniji osećaj imaju ne zato jer su lepši ili pametniji, već usled činjenice da im je šire slobodno trgovinsko područje dostupno, da nisu godinama bili pod ekonomskom blokadom i sankcijama i da je kupovna moć na tržištima na kojima slobodno nastupaju i po nekoliko puta veća od one na kojim nastupaju naši domaći proizvođači. To su shvatili i domaći menadžeri, te su jako brzo došli do toga da „autsorsingom“ inostranih dizajnerskih firmi svoje proizvode dovedu u top stanje – upravo onakvo kakvim ga svetski proizvođači plasiraju. Tako da kupovinom domaće keramike u biti imate tri u jednom – italijanski/španski dizajn, svetski standardizovan kvalitet i trenutnu dostupnost.
U samoj biti cene proizvodnje po m² nema velike matematike, da li proizvodili podnu pločicu u formatu 30×30 ili 60×60, zidnu u 20×40 ili 30×60, cena proizvodnje po m² je veoma bliska. Razlike nastaju u ceni energenata, tehnici i kvalitetu, tj. tehnici u kojoj se proizvod radi roto kolor, sito štampa ili digitalni otisak, zatim samom telu proizvoda gres porcelan, monoporoza ili monokotura, kvalitetu pigmenta koji se koristi itd.
Shodno tome na kakvom tržištu posluju, konstantim promenama cene energenata, nestabilnim kursom domaće valute i neverovatno minusan stimulans koji vlada u poslovnom sektoru predvođen opštom politikom podneblja u kojem se nalaze, možemo biti jako zadovoljni napretkom koji domaći proizvođači ostvaruju, ekstremnim naporom koji ulažu i proizvode kojima se predstavljaju kako na domaćem tako i na inostranim tržištima. Ako pričamo o svetskim standradima kvaliteta za koje neke od naših fabrika imaju sertifikate, onda možemo reči da je domaći proizvod ovih fabrika egal sa svetskim proizvođačima keramičkih pločica.
Ono što najveću razliku pravi između domaćih i ino proizvođača je nemogućnost naših fabrika da plasiraju svoje proizvode po inostranim tržišnim cenama. Samim tim i priliv novca je daleko manji a time i mogućnost razvijanja novih proizvoda o čemu sam i pisao u jednom od prošlih brojeva. I pored toga, dva vodeća domaća proizvođača, kroz dobre investicije, kvalitetno rukovođenje i svojevrstan know-how se jako dobro kotiraju u borbi sa inostranim dobavljačima. Njihovi proizvodi stoje rame uz rame sa pločicama inostranih proizvođača istog ranga, oni konstantno rade na razvijanju novih serija, prate globalne trendove u dizajnu i pažljivo nastupaju na tržištu, štite svoje distributere preko kojih pružaju krajnjem kupcu odličan proizvod za njegove novce.
Čak, šta više, svoje proizvode dobrim delom izvoze u sve zemlje regiona dok su u zemljama bivše Jugoslavije jedinstveno prepoznati kao dobrostojeći jaki brendovi sa dugom tradicijom dobrih proizvoda i kvalitetnog poslovanja.
Tome je, između ostalog, putem dobrog osećaja rukovodećeg menadžmenta zaslužna smena generacije radne snage kada su novi mladi ljudi sa svežim idejama kvalitetno potkovani prenesenim iskustvom starijih kolega dobili svoju šansu i uneli novine u dotadašnju letargiju te dali vetar u leđa komercijalnim sektorima da proizvodnu paletu i ime ovih proizvođača dovedu u stanje globalne dostupnosti.
Možemo se samo nadati da će opšte političko i poslovno okruženje imati sluha te da će regulacijama postojećih zakona omogući ovim brendovima da se razvijaju, da će im olakšati i pružiti više mogućnosti da svoje proizvode plasiraju na svetskim tržištima i da kroz svoj rad i afirmaciju jednog dana postignu svoje pune potencijale a to je ništa manje no da postanu svetski poznati i priznati brendovi u svetu keramike.
Piše: Mihailo Popov
