Drveni pod – Večiti TREND ili PRIRODA u našem domu
Pod predstavlja horizontalnu, obrađenu površinu po kojoj se hoda. To je osnovni deo svakog građevinskog objekta i najviši deo podne konstrukcije. Kao takav, drveni pod mora zadovoljiti određene zahteve po pitanju stabilnosti, trajnosti, sigurnosti, udobnosti, lakog održavanja i estetike.
Tehnologija izrade brzo napreduje i materijali za podove se menjaju. Dolazi do primene novih rešenja, koja nisu, nužno, boljeg kvaliteta, ali se iz nekih razloga kao što su ekonomičnost i brzina i jednostavnost ugradnje, rado primenjuju. Ipak, drveni pod je već vekovima u primeni i oduvek je bio i ostao jedan od najkvalitetnijih materijala za izradu podova.
Funkcionalnost drvenih podova
Drveni pod je prirodan, topao, lepih boja, tekstura i sjaja. Trajan je ako se pažljivo neguje i ekološki adekvatan ako se ne meša sa štetnim materijama. Korisniku pruža širok izbor vrsta, obrada i načina ređanja u prostoru. Savremeni podovi treba da omoguće ljudima zdravo i komforno stanovanje i više od drugih površina u enterijeru trpe opterećenje, habanje, prljanje, agresivne supstance sredstava za higijenu… Drvo se kroz istoriju pokazalo kao materijal koji odlično odgovara na sve zahteve koji se od njega u toj nameni traže, a pri tom je u estetskom smislu već vekovima bilo i ostalo na samom vrhu izbora podnih obloga.
Podovi i njihove primene su se razvijali zajedno sa razvojem građevinarstva i arhitekture. Određene vrste su bile vezane za određene stilove u umetnosti i epohe. Njihova uloga je bila različita u različitim arhitekturama i kulturama. Negde su imali isključivo funkcionalnu ulogu, dok je negde bio akcenat na umetničkom izražavanju.
Istorijat drvenih podova
Drveni pod datira još iz drevnih vremena. Solomonov hram je, prema Bibliji, imao drveni pod od jele, dok su Rimljani koristili drvo za podove viših spratova.
Prvi drveni podovi su se sastojali od cepanica, ravne gornje površine koje su bile jednostavno poređane jedna pored druge. Sa pojavom testere bilo je omogućeno pravljenje manjih dasaka koje su se vezivale i činile pod.
Tokom XVII i XVIII veka, mozaik parketi i intarzija su bili primenjivani u Francuskoj, a jedan od najčuvenijih primera je Versajski dvorac blizu Pariza. Parket je bio prvo privilegija bogatih, ali se ubrzo raširio i postao popularan širom Evrope. U početku su parketne daščice pravljene ručno, uglavnom od hrasta, a vremenom se broj vrsta i modela slaganja širio. Kako je parket sve vise dobijao na popularnosti, javila se potreba za serijskom, a kasnije i industrijskom proizvodnjom.
Od XIX veka se primenjuje spoj peroutor, sistem koji se i danas koristi kao spoj podnih obloga. Industrijska proizvodnja, koja je počela krajem XIX veka, omugućila je da ova vrsta podne obloge postane dostupna velikom broju korisnika. Veća potražnja na tržištu uslovila je i brži proces proizvodnje i jednostavnije modele slaganja, zbog čega je mozaik parket bio znatno potisnut iz upotrebe.
Klasičan parket je tada postao dominantan proizvod na tržištu drvenih podova. Najčešće je bio slagan po modelu “riblje kosti”. Ubrzo je počela i proizvodnja lamel parketa. Tokom XX veka razvijena je nova vrsta parketa – višeslojni parket za čiju se proizvodnju osim drveta koriste i ploče na bazi drveta. Razvijeni su takođe i kompoziti na bazi drveta, kakav je laminat.
Podovi nastaju iz primarne prerade drveta. Iz trupaca se seku daske koje se sortiraju prema određenom standardu u odnosu na to šta se u kojoj klasi toleriše (čvorovi, beljika, diskoloracija). Ovi standardi nisu usaglašeni, ali godine 2005. su usvojeni SRPS EN standardi za drvo. Daske se, nakon sečenja, zatim suše do upotrebnog nivoa vlažnosti, koji za parket na domaćem prostoru, iznosi od 7 do 11%. Kada se osuše, daske se dalje prerađuju do poluproizvoda iz koga daljom preradom nastaje gotov proizvod.
Termo tretiranje drveta
Već neko vreme prisutan je proces termo tretiranja drveta. Ovim procesom drvo postaje otpornije na vodu i štetočine, a njegova boja poprima tamnije nijanse. Osnovne vrste drvenih podova, prisutnih na domaćem tržištu su:
- brodski pod
- klasični parket
- lamel parket
- mozaik parket
- gotovi (višeslojni) parketi
- deking za spoljne površine
Sve se više koristi pod od plute a kod nas je veoma zastupljen i laminat koji nije drvo već kompozit na bazi drveta.
Drvo je uvek bilo pogodan materijal za oblaganje podova. Njegova fizička i mehanička svojstva odgovaraju uslovima koje materijal za pod mora da ispuni. Drveni pod se proizvodi od mnoštva vrsta drveta, gde prilikom izbora, osim estetskog izgleda treba pažljivo birati i neka druga svojstva kao što je čvrstoća određene vrste. Razvoj nauke i tehnologije otkrio je nove načine za unapređenje ovog materijala u korist izrade podova. Termo tretiranje je jedan od načina za poboljšanje svojstava drveta. Međutim, razvojem tehnologije je došlo i do nastanka materijala koji su na bazi drveta, imitiraju njegov izgled i privlače niskim cenama, ali nisu ekološki odgovarajući. O tome nije dovoljno razvijena svest ljudi, a na tržištu su jako zastupljeni. Ipak, jačanje svesti o ekologiji i zdravom životu na globalnom nivou se odrazila i na našu sredinu pa se kult prirodnog i zdravog polako vraća.
