Izgled i performanse podne obloge zavise od mnogo čega. Od same kontrukcije poda, od materijala koji čini podnu oblogu i njegove obrade, ali i od završnog sloja tj. završne obrade podloge. Kod drvenih podova, koji se vraćaju na velika vrata, večita dilema jeste šta čini bolji finiš – lak ili impregnacijsko ulje?
Drveni podovi nikad nisu izašli iz mode, šta više, vraćaju se na velika vrata kao izbor koji je isplativ, racionalan, lep i ekološki prihvatljiv. Drvo kao prirodni materijal važi za topao, prijatan materijal koji je pri tom moguće uklopiti u najrazličitije enterijere, stilove i želje. Ipak, potrebno ga je dobro zaštiti kako bi bilo dugotrajno i ne bi izgubilo svoje karakteristike zbog kojih je i toliko popularno.
Kao i kod mnogih večitih dilema, i ova u osnovi ima veoma jednostavan odgovor: to je stvar ličnog ukusa. Ipak, u zavisnosti od toga šta se od poda očekuje postoje prednosti i mane, i jedne i druge obrade na koje treba obratiti pažnju.
Nekada je zavšni sloj podne obloge drveta činilo voskiranje, ali je vremenom, uz razvoj tehnologije i napretkom, ova tehnika polako nestala iz upotrebe. Ipak, danas sve više proizvođača primenjuje tehnike koji u izgledu imitiraju ovaj starinski izgled, s tim što nose prednosti savremenih materijala. Vosak su prvobitno zamenili lakovi, a najveću inovaciju predstavlja lakiranje poda tako da izgleda što je više moguće prirodno.
Mana koja se pripisuje lakovima je što takav premaz predstavlja samo površinsku zaštitu. Kada se ošteti oštrim predmetom ili se pohaba usled dugoročnog delovanja prljavštine, lak prestaje da štiti podnu oblogu. U ovakvim situacijama jedino pravo rešenje je da se podna obloga ishobluje i da se čitava površina poda ponovo prelakira.
Usled toga sve više proizvođača se opredeljuje za ulja kao završnu oblogu poda. Tradicionalna metoda koja se koristi stotinama godina ponovo postaje popularna, zbog toga kako drvo štiti dok istovremeno naglašava njegove prirodne karakteristike. Ulje prodire dublje u drvo od laka i tako ga čini otpornim na vlagu, dok istovremeno omogućava drvetu da diše.
Uljenje drveta je metoda koja je u upotrebi već vekovima. Ulje naglašava prirodne karakteristike drveta, a ova tehnika popularna je i zbog netoksičnosti jer se upotrebljavaju samo prirodne supstance. Kada se koristi kao završna obrada u tretiranju drvenih podova, ulje daje baršunastu površinu otvorenih pora.
Važno je napomenuti da su ulja za završnu obradu drveta prirodna, ekološka, i potpuno bezbedna za ljude. Ne sadrže hemikalije i vodu i nema štetnih i toksičnih isparavanja. U zavisnosti od inteziteta boje, ulje se može naneti u jednom ili više slojeva. Drvo lagano upija ovaj prirodni materijal a višak koji ostaje na površini se samo može obrisati. Drvo postaje prijatno na dodir, a time se naglašava i njegova struktura.
Razlike između “uljanog” i “lakiranog” parketa je što “uljani” parket ima prirodniji izgled površine, dok “lakirani” može biti sjajan ili mat. Lak funkcioniše kao završna, zaštitna površina tako što stvara tvrdi izdržljivi sloj, koji je potpuno neprobojan. Mana ovakvog sloja je što se vremenom, upotrebom, tanji, dok ogrebotine i pukotine postaju sve vidljivije. Sa smanjenjem sloja slabi i zaštita, te je potrebno čitav proces ponoviti i obnoviti sasvim novim lakiranjem, što podrazumeva i hoblovanje poda.
Uljana obrada naglašava boju i prirodni izgled drveta, zbog čega je i sve više u upotrebi. Ulje ne funkcioniše tako što stvara neprobojni, tvrdi sloj, već, za razliku od laka, prodire duboko u drvo. Kao takvo, brže se haba i šteti u odnosu na lak, ali se performanse mogu poboljšati redovnim održavanjem i čišćenjem. Takođe, kako bi se naneo novi sloj ulja nije potrebno kompletno obnoviti drvo i hoblovati, već samo ponovnim premazivanjem. Bitno je naglasiti da je kod ovakve završne obrade veoma važno redovno održavanje i čišćenje.
Lakirane površine se lakše održavaju, ali kada se oštete moraju se izbrusiti i ponovo lakirati. Uljane površine su na svakodnevnom nivou zahtevnije, u smislu da je neophodno stalno održavanje, ali zato nije potrebna generalna obnova.
Lakirane površine imaju finiji, glatkiji izgled od uljanih. Mat lak je manje sjajan i može se četkati, čime pod dobija prirodniju obradu. Takođe, ovako četkan pod je otporniji na ogrebotine. Lakirane površine nisu zahtevne u smislu održavanja, jer lak stvara barijeru do podne obloge.
Danas je na tržištu sve prisutnija kombinacija prirodnih ulja, koja omogućavaju dugoročnu zaštitu drveta, i voska, koji štiti površinski sloj od habanja. Takvi 2 u 1 proizvodi su već spremni za upotrebu i stoga prilično zgodni i za samostalnu, uradi sam upotrebu. Kombinacija voska i ulja štiti drvo iznutra, dok istovremeno stvara površinski sloj otporan na prljavštinu.
Naravno, neophodno je pre primene ovih proizvoda upoznati se sa njihovim karakteristikama i pročitati uputstvo za upotrebu, kao i koristiti odgovarajuću opremu. Ovi proizvodi načelno imaju površinsku gustinu što ih čini otpornim na abrazivne pokrete. Takođe, sva evenutalna oštećenja se lako saniraju tako što se ponovo premažu, bez potrebe da se ponovo hobluje pod. Izgled ovako premazanog poda je mat saten i ističe se prirodna boja drveta.
