„Zeleni krov“ ili „Zelena zgrada“ je prirodno zelenilo smešteno na krovu stambene zgrade, sa sve drvećem , cvećem i fontanama koje daju utisak da smo na nekom potoku ili reci.
Zašto baš „zeleni krov“ objašnjava Paul Richards, australijski osnivač ovakvog načina gradnje. Ne moramo živeti u Sidneju da bismo osetili potrebu za zelenilom, dovoljno je da obitavamo u bilo kom srpskom gradu.
Tržni centri, velike strambene zgrade i beton kao osnova tla po kojem kročimo, stigli su i kod nas. Rešenje nije sađenje drveća ispred zgrade i traženja beskrajnih puteva papirologije da bi baš u našem kvartu postojala travnata površina, rešenje su tzv. zelene zgrade koje su smišljene da budu mala oaza usred prenatrpanih gradova.
Zelene zgrade, osim što zadovoljavaju estetski momenat i sva ljutska čula, doprinose i očuvanosti krovne membrane. Dakle, štede naš novac. Potkrovlje u ovakvim zgradama nije najmanje pogodno mesto za živeti, već čistim vazduhom opskrbljen dom jer ovakvo uređenje krova snižava temperaturu u samom objektu.
U Australiji koja je ovakav način sređivanja zgrada preuzela od Britanaca, vredno radi da bi se ovakve oaze pojavljivale u sve većem broju i postale rutina kojima se služe investitori i arhitekte. Ali Australija je po najnovijem istraživanju zemlja koja ima najviše plaćen sat poslovnom življu. Posle ovog podatka sasvim je jasno da je Srbija prilično siromašna ovakvim zgradama. Prema podacima iz ove godine trenutno u našoj zemlji postoje svega tri „zelene zgrade“. Jedna se nalazi u Inđiji i dve u Beogradu. Lepa vest je da je još čak 14 zgrada dobilo dozvolu za ovu vrstu gradnje, što znači da smo na dobrom putu da uživamo u zelenilu usred haosa.
Piše: Mirjana Makarin Plavšić
