ZNANJE, POSVEĆENOST POSLU I NEVEROVATNA ENERGIJA
Odakle ljubav prema građevini?
Od srednje škole, razvijala se postepeno, preko arhitekture. Moji baka i deka sa mamine strane su bili lekari i nekako je logično bilo da neko nastavi porodičnu tradiciju, a starija braća su se odlučila za nešto drugo, ETF i DIF i tako su sve nade polagane u mene da će bar neko postati lekar. Upisala sam Petu beogradsku gimnaziju i prirodni smer planirajući da posle gimnazije upišem medicinski fakultet. Imali smo neku profesorku hemije koja nam je pomalo komplikovala život u to vreme. Hemija me nije privlačila i u četvrtoj godini odlučim da upišem arhitekturu. Perfektno crtam i slikam tako da to nije bio problem. Zahvaljujući Petoj beogradskoj gimnaziji svi smo upisali fakultete, a destoro iz odeljenja je bilo među prvih 50 na medicinskom fakultetu te godine. Danas su to vrhunski lekari. Nas tri iz odeljenja smo upisale i završile arhitekturu. U to vreme bilo je teško upisati arhitekturu, konkurencija je bila jaka, a primao se mali broj studenata. Volim da kažem kada je čovek vredan i uporan i kada ima jasno definisan cilj u životu ništa nije teško, a i „Sreća prati hrabre!“.
Arhitektura je bila zahtevan inženjerski fakultet u vreme kada sam ja studirala, a sada je dosta toga promenjeno i više se ne polaže slobodno crtanje na prijemnom. Na fakultetu su me interesovale konstrukcije i konstruktivni sistemi. Arhitektura je univerzalna nauka koja pruža jednu dimenziju plus. Arhitekte su svestrane, kombinacija umetnika i inženjera sa posebnom emocijom.
Interesovanje za građevinu, građevinske materijale, praćenje projekata uticalo je na moju odluku da sedenje ispod lampe i crtanje zamenim biznisom. Logičan sled je bio i nastavak studija i MBA diploma na Cardif Metropoliten univerzitetu. Više od deset godina sam u svetu građevinskih materijala, sistemskih rešenja, inovacija. Volim posao koji radim, volim građevinarstvo i razvoj novih projekata, investicija, volim prosperitet i kada vidim da se stvari odvijaju i idu napred.
Kako je to biti žena na čelu jedne kompanije koja se bavi proizvodnjom građevinskih materijala?
Odgovorno i dinamično, to ima svojih prednosti i svojih mana, kao i svaki drugi posao uostalom. Odgovorno, jer svaka pozicija prvog čoveka jedne kompanije podrazumeva da ste vi apsolutno odgovorni za kompletno poslovanje i za vaš tim saradnika. Dinamično, jer kontrolišete kompletan biznis od sirovina, proizvodnog procesa, logistike, plasmana proizvoda na tržište, saradnje sa trgovcima, izvođačima radova…
Budimo realni građevinarstvo je još uvek procentualno više muški nego ženski posao. Žena na čelu kompanije koja se bavi trgovinom građevinskih materijala je i nekako uobičajeno, ali kada ona vodi i fabriku to baš i nije nešto što očekujete. Godinu dana sam na poziciji generalnog direktora austrijske kompanije Baumit Serbia koja se bavi proizvodnjom građevinskih materijala, fasadnih sistema, hidroizolacija, lepkova za keramiku, maltera, estriha idr.
Kako vaši saradnici i klijenti reaguju kada sednu za sto sa ženom i pričaju o građevini i projektima?
Nekada budu iznenađeni i zbunjeni, nekada skeptični šta vi znate i u šta se razumete, ali ja ipak naglašavam da preko puta njih za tim stolom sedi inženjer sa iskustvom i znanjem koji apsolutno barata materijom, pa se i to „početno“ iznenađenje brzo izgubi.
U građevinarstvu je potrebna konstantna edukacija o savremenim građevinskim materijalima i inovacijama u tehnologiji gradnje. Ne možemo se držati samo onoga što smo naučili na fakultetu jer neki materijali i sistemska rešenja u hidroizolacijama, podovima, fasadama, krovovima nisu isti kao pre deset i više godina. Uloga proizvođača građevinskih materijala je veoma značajna da tržištu konstantno prezentuje novosti.
Kakva je situacija u Srbiji po pitanju energetske efikasnosti i energetskih pasoša i gde je tu Srbija u odnosu na okruženje i moderne Evropske države?
Situacija se umnogome popravila ako poredimo sa nekim periodom od pre deset godina i više. Energija je skupa i najmanje košta ona energija koja se ne potroši! Konstantna edukacija tržišta i informisanost je bitan preduslov kako bi stanovništvo razmišljalo o kvalitetu svog životnog prostora.
Pojam „energetski pasoš“ je zaživeo, ali i dalje veliki broj ljudi ima problema da jasno protumači šta ovaj pojam znači. Prema Pravilniku o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, od 30. septembra 2012. godine svi novoizgrađeni objekti, kao i oni na kojima se vrši više od 25% rekonstrukcije, moraju posedovati energetski pasoš.
Svi oni koji grade nove, ali i rekonstruišu, adaptiraju ili saniraju postojeće objekte, moraće da poseduju ovaj dokument, kako bi se tačno znalo kakva su svojstva, od čega je građena zgrada, ali što je najvažnije i koliki je predviđen utrošak električne energije za grejanje. Energetski pasoši će doprineti poboljšanju tržišta nekretnina i kvalitetu gradnje, ali će biti potrebno još vremena da bi sve ovo u praksi zaživelo u pravoj meri. Terminološki zvuči komplikovano. Investitor najčešće zapamti da nešto „mora“: svi oni koji grade nove, ali i rekonstruišu, adaptiraju ili saniraju postojeće objekte moraće da nabave ovaj dokument. Srbija još mora da radi i edukuje tržište po pitanju energetske efikasnosti i energetskih pasoša.
Baumit je član austrijske grupe za osiguranje kvaliteta fasadnih toplotnih sistema ÖAP (Austrijska radna zajednica za maltere) i dugogodišnja podrška austrijskog saveza trgovaca građevinskim materijalom. Potpuna toplotna zaštita, odnosno ETICS sistem za fasade – označava spoljnu termoizolaciju zida kuće. Zahvaljujući vrhunskom kvalitetu i sertifikaciji, Baumit konkuriše na projektima energetske efikasnosti, sanacija i rekonstrukcija stambenih i javnih objekata koji bi trebalo da imaju energetski pasoš.
U vlasništvu kompanije Baumit je brend Kema koji se visoko kotira u svetu industrijskih podova i lepkova za pločice. Kakvu ste situaciju zatekli po dolasku u kompaniju, a kakva je sada kada se radi o KEMINIM i BAUMITOVIM proizvodima?
Mala ispravka kompanija Baumit Serbia je u 100% vlasništvu „Wietersdorfer Baustoffe Beteiligungs GmbH“ sa upravom u Klagenfurtu. Baumit Serbia na našem tržištu plasira proizvode brendova Baumit i Kema. Kema je u sastavu Baumit Serbia od 2013. godine. Početkom 2006. godine Baumit je u Srbiji pokrenuo fabriku u Aranđelovcu, gde se proizvodi deo programa. Baumit nudi široki i inovativni izbor proizvoda. Fasade, malteri, estrisi, proizvodi za vrt i vrtne površine, specijalni proizvodi, kao i proizvodi za unutrašnje uređenje. Izuzetno je bitno to što su svi proizvodi ispitani u sistemu i optimalno usklađeni. Situacija je znatno drugačija u odnosu na vreme kada sam ja preuzela poziciju generalnog direktora. Predhodna garnitura se nije snašla i nije prepoznala značaj i vrednost brenda Kema koji ima dugogodišnju tradiciju na domaćem tržištu među stručnom javnošću.
Trudimo se da na najbolji način prezentujemo tržištu oba brenda. Baumit u segmentu inovativnih i energetski efikasnih fasadnih sistema, a Kema u segmentu lepkova, industrijskih podova, maltera, estriha, penetrata idr.
O čemu bi se trebalo voditi računa prilikom projektovanja objekata kada se radi o podovima i izolacionim materijalima?
„Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari!“, u prevodu treba voditi računa o izboru kvalitetnih materijala. Izborom kvalitetnih materijala osiguravamo konfor i dugotrajnost jednog prostora. Kvalitetni materijali neretko nisu uvek najjeftiniji izbor. Uvek treba izabrati rešenje koje je funkcionalno, ima dug vek trajanja, a doprinosi racionalnoj potrošnji energije za grejanje i hlađenje. Klimatske promene koje su nastupile i na našem području poslednjih godina doprinele su tome da imamo izuzetno topla leta i da stanovništvo problem visokih temperatura rešava postavljanjem klima uređaja na objekte. Podovi imaju značajnu ulogu u svakom prostoru. Prilikom projektovanja objekata treba voditi računa da podni sistem koji smo predvideli obezbeđuje maksimalan komfor, dugovečnost, a ujedno i estetsku prihvatljivost. Izolaciju, bilo da se radi o toplotnoj, zvučnoj ili hidroizolaciji ne treba zanemarivati već joj posvetiti posebnu pažnju jer svaka od ovih izolacija ako nije projektovana u skladu sa važećim građevinskim normativima može prouzrokovati u eksploataciji prostora brojne probleme.
Kolika je uloga podopolagača u promociji kvalitetnih industrijskih podova?
Neprocenjiva! Bez profesionalnih podopolagača ne možemo dobiti kvalitetno izveden industrijski pod. Industrijski pod zahteva pravilnu ugradnju svake komponente sistema uz predhodnu proveru podloge što podrazumeva zrelost podloge, sanaciju eventualnih oštećenja, proveru vlage i njeno zatvaranje adekvatnim prajmerom ako je neophodno, izradu dilatacija… U poređenju sa polaganjem tekstilne ili PVC podne obloge gde može biti i nekih odstupanja, sistem industrijskog poda ne trpi improvizacije i amaterski pristup radu.
Šta je ono što brendove Baumit i Kema razlikuje od sličnih na našem tržištu?
„Baumit Serbia“ na našem tržištu plasira robne marke Baumit i KEMA. Baumit je poznatiji u domenu fasadnih sistema dok KEMA ima dugu tradiciju na polju građevinske hemije, hidroizolacija, zaštite betona, sanacija, rekonstrukcija, epoksidnih i cementnih podova i dr. Oba brenda su se godinama unazad pozicionirala među stručnom javnošću i profesionalcima kao brendovi koji u svom proizvodnom programu nude pouzdana i kvalitetna sistemska rešenja i proizvode za građevinarstvo.
Kako vidite budućnost vaše kompanije u Srbiji?
Kompanija Baumit je u predhodnih nekoliko godina prolazila kroz razne periode i promene. Bilo je tu nasleđenih problema i nejasne i nedefinisane strategije i poslovne politike. Na tržištu se govorilo o tome da kompanija planira povlačenje. Međutim, to su bile samo priče. Bilo je i promena u timu. Napokon mogu reći da smo okupili odličan tim profesionalaca. Bez dobrog tima nema ni kvalitetno urađenog posla. Pojedinac ne može sam da uspe. Moje kolege su elokventne i edukovane i trude se da tržištu na pravi način predstave proizvode i sistemska rešenja koja nudimo. Planiramo rast i razvoj i dalje širenje na tržišta regiona. Za sada naše proizvode izvozimo u Grčku, Makedoniju, na Kipar, u Saudijsku Arabiju, Crnu Goru, Hrvatsku, BiH, Sloveniju, Austriju. Naši materijali i sistemska rešenja su sertifikovani i njihova primena doprinosi energetski efikasnoj gradnji.
Kolika je uloga lidera u građevinskim kompanijama?
Velika i ne zamenjiva. Lider je onaj po kome neku kompaniju prepoznaju i kategorišu da li je vredna pažnje ili ne. Lider je onaj koji vodi, ali koji i sluša saradnike i zajedno sa njima osmišljava put razvoja kompanije. Dobra lider se može uporediti sa dirigentom jednog simfonijskog orkestra. Ako dirigent ne valja, a članovi orkestra su perfektni muzičari performans može biti bled i neupečatljiv. A opet ako dirigent drži sve konce u svojim rukama rezultat može biti čaroban. Lider mora da motiviše tim i da u timu probudi adrenalin i volju za uspehom i radom, kao i pripadnost istom tom timu. Pojedinac ne može sam, a u timu može mnogo toga. Uspeh retko izostaje kada su i lider i tim posvećeni.
Kakva je uloga stručnih časopisa i portala u edukaciji ljudi iz struke?
Živimo u vreme naprednih tehnologija, interneta, društvenih mreža. Informacije se brzo prenose i razmenjuju i nekada ih je teško pratiti. Znamo da informacija završava posao i da ako niste pravovremeno informisani može se desiti da ste zakasnili da budete deo nekog projekta ili posla. Bez obzira što je u današnje vreme sve ONLINE i što je sve dostupno na internetu smatram da stručni časopisi i dalje imaju značajnu ulogu u konstantnom usavršavanju i edukaciji ljudi iz struke i da se čuvaju kao deo privatne biblioteke. Dobro osmišljen i informativan portal mora biti atraktivan za gledanje i pregledan da u veoma kratkom roku pronađete ono što vas zanima.
Gde će biti Melanija Pavlović za 10 godina?
Biće posvećena poslu 100% kao i do sada, daljem razvoju kompanije, brendova i inovacija u svim segmentima. Biće lider i trudiće se da kao stručnjak i profesionalac ulaže svoju energiju i u nešto što može biti od koristi društvu i građevinarstvu uopšte. Kao i svaki pravi neimar imate potrebu da dela ostaju iza vas i da budete inspiracija ljudima da se trgnu iz svoje letargije i inertnosti i da pokušaju napraviti nešto više. Kada imate proizvodnju uvek se fokusirate na rast i inovacije. Razmišljate o konstantnom investiranju u rast i razvoj isto tako i o osavremenjavanju proizvodnih procesa, zaštiti životne sredine i društveno odgovornom poslovanju.
