Dizajner Srđa Tatić odavno ne živi u snovima, već radeći posao koji voli, živi život svojih snova. Svet se uveliko umorio od umetnika koji sa četkicom i velikim idejama žele da ga osvoje. Praveći strogu selekciju bira samo one najposebnije. Dakle ako hoćete da se upustite u trku i da pritom kao pobednik prođete cilj potrebne su najmanje tri stvari – jedna je talenat, druga je veliki rad i treća je sreća. Ako se sve tri komponenete nađu u sličnim odnosima imaćete veliku šansu. Dizajner Srđa Tatić prešao je gotovo sve kontinente i čini po nekome se da se vrata velikog poslovnog sveta veoma lako otvaraju. Evo te životne priče protkane strašću i energijom koja fascinira.
Život je najveća strast
On je prodavac ideja. Dizajner koji u svom ateljeu osmišljava sve što će vas posle okruživati od pločica u kupatilu, tapeta, zidnih i podnih obloga, pa sve do vaših sedišta u automobilu. Zato, ako niste zapamtili kakve su pločice u vašem omiljenom prostoru pogledajte još jednom, možda ih je osmislio baš on – Srđa Tatić. Nije lako ukratko opisati čime sve sve Tatić bavi i koja su njegova interesovanja jer on će vam reći: ”Mene zanima sve”! Dakle svesti jednog svestranog čoveka na neke segmente bilo bi potpuno netačno predstavljenje njega samog.
Rođen je u Beogradu, živi u Švajcarskoj, a radi po celom svetu. U Milanu je diplomirao vizualni dizajn, gde se susreo sa najrazličitijim pogledima na dizajn i umetnost što mu je pomoglo da je i sam sve oko sebe svestranije posmatra.
Svoj kreativni život je nazvao imenim DIFO design internacional, vremenom postavši uspešna firma koja na spisku ima preko 400 svetskih kompanija sa kojima radi. Rad gospodina Srđe Tatića reflektuje dve tenzije, između kreativnosti i znanja tehnike-kombinacija koja ostavlja bez daha, jer on pravi sintezu nečega što ljudi žele da imaju, da žive sa time, nešto atraktivno što ljudi žele da dodirnu, ali na neki način da budu kritični prema tome. On ne samo da dizajnira, već se bavi i slikarstvom i pravljenjem objekata. I sve to na svoj veoma poseban način.
Gospodine Tatiću, Vi se bavite dizajnom. Do koje mere pratite trendove u svojim radovima?
Dizajn kojim se ja bavim svodi se na jedno: naći izgled, ideju, površinu kako bi ambijent u kome živimo i radimo bio što lepši i zavodljiviji. Naravno vodeći računa da sve to odgovara momentalnom trendu i stilu u svetu. Ja u svom istraživačkom radu na površinama, sabiram potrebe globalne industrije dekorativnih materjala, i moje iskustvo. Pravim kolekcije originalnih radova najrazličitijih površina.
Možda Vas zanima:
Moji radovi predstavljaju ideje kako će posle prolaska kroz razne stepene produkcije finalni proizvodi da izgledaju. Svakako da je moja težnja da po završetku proizvodnje krajnji produkt najviše odgovara mojoj ideji. Ali kako radim za kompanije koje striktno prate svetske trendove ta moja ideja je često pomešana sa komercijalnim momentima. Trend se formira danas veoma globalno i na žalost definiše krajnji izgled u velikoj meri. Skokovi u trendovima koji se bave unutrašnjom dekoracijom su mali kako bi gubitci bili kontrolisani, jer kompanije da ne bi rizikovale ne prave velike korake. Moja ideja je prvi impuls za tržište, a on se kasnije kanališe uticajem same kompanije koja kupi moju ideju. Ona je potpuni vlasnik ideje i ima sva copyrihts na tu ideju. Ta ideja je kao inspiracija za njih, da bi došli do krajnjeg produkta koji oni kasnije prodaju drugim kompanijama.”
Vi se bavite i slikarstvom. Koliko su vaše slike i inspiracija sa njih u vezi sa vašim dizajnerskim radovima?
Moje slike su odraz mog iskustva iz rada na dizajnu, protkane emotivnim stanjima i osećanjem za lepo. Ne volim slike koje su problematične i koje više plaše nego što stvaraju osećaj lepog prostora, boja i površina. Umetnost je ogledalo duše slikara. Mislim da svi ljudu teže ka lepim stvarima, a ružnih ima mnogo na ovom svetu, pa i ja tako u mojim radovima stvaram harmoniju između prostora i posmatrača.
Meni je slikarstvo uvek bilo samo deo dekorativnog u našem životnom ambijentu, sa malim iznimcima. Taj ambijent stvaramo po našim, odnosno nametnutim ukusima društva u kome smo. U umetnosti pratimo trendove, a trendovi su samo proizvod komercijalnog dela kreativnosti, što veoma dobro definiše umetnost danas.
Vi ste svEstran umetnik, recite nam nešto o vašim objektima i skulpturama
Moji objekti i skulpture ideje izvučene iz dizajna. Kao što u dizajnu kojim se ja bavim, pokušavam da nađem površine i izglede koji će jednog dana da vas okružuju, tako se i u mojim objektima kriju detalji i inspiracije iz sveta moga dizajna. Upotreba treće dimenzije daje objektu volumen, koji omogućava posmatraču da ga gleda sa više strana.
Komponujem razne materjale, upotrtebljavam nađeno i skupljeno iz čtavog sveta, boju i formu i postavljam ih u neki ambijent. Jedan od većih objekata koje sam uradio je fontana u Svajcarskoj. Prvo je nastala slika veličine 90cm x 60cm, koja je rađena veoma interesantnom tehnikom i upotrebom kompjutera u umetnosti. Sliku je kupio jedan čovek koji je posle hteo da mu napravim istu fontanu koja se nalazi na slici.
Na jednom od poznatih kamenoloma u Tesinu, Švajcarska, počeli smo sa traženjem odgovarajućeg kamena.Komad koji sam našao bio je težak 14 T, granit sive boje.Posebnim čekićima su tretirane glatke površine davajući im grafički izgled. Metalni deo je od nerđajućeg čelika i vodeni mlaz udara površinu tačno iznad jedne lampe. Samim tim se na okolnim kućama pojavljuju milioni zvezdica koje trepere na njma. Tako da je povezana skulptura i vizualni efekat svetlosti.
Šta je vaša životna folozofija i vaš moto?
Postoji jedna osećaj koji me prati već godinama, a to je da ustajem sa stresom. Sa njim i ležem i on je deo moga dana, deo života. Stres se deli na bi-stres i di-stres. Svaki za sebe je odgovoran za po nešto u organizmu. Ja se susrećem najviše sa bi-stresom, onim kojiu je dobar, kreativan, koji je za mene i samnom. Bi-stres se sreće puno kod kreativnih ljudi, daje impulse, energiju i nije odgovoran za degenerativne promene u organizmu.
Kod mene je stres posledica ogromnog priliva ideja, inspiracije, mašte i velke želje da sve ostvarim, ništa ne zaboravim, jer je svaki deo i najmanji važan. Početak novog dela života, posle studija u Italiji, i ulaskom u poslovni svet, doveo je i do trke za pozicijom, trke sa vremenom. Dugo sam radio sa obe ruke, ne bi li uhvatio momenat, trenutak kreativnosti, što brže ga stavio na papir, pretekao vreme koje je uvek u borbi samnom. Moja čula su kao prenapregnuti beton, uvek pod pritiskom, uvek u stanju pripravnosti. Da ne bi nešto propustio, od boje, ukusa, doživljaja, na kraju od života koji je veoma kratak, za sve lepe stvari koje nam pruža. Ja doživljavam moj rad, moj život veoma intenzivno, duboko i nimalo površno. Život je najveća strast sa svim onim što nudi.
Dok radim, dok slikam, događaju se veoma interesantni trenuci, osećanja koja se šire, uporediva sa ukusom najlepše hrane, dugog poljubca ili možda strasti. Intimni trenuci sa slikom su za mene veoma važni, stvara se komunikacija između nje i mene, osećanja se prepliću i tada zaboravim da dišem. Nisam baš siguran da je takva akumulacija ideja uvek i dobra, ali za sada funcionišem fenomenalno. Ideje i inspiracije dolaze u sve većim količinama. Što više radim, to imam i više ideja i prosto ne mogu sve da stignem da završim.
Moj rad na dizajnu i rad sa slikama veoma je uporediv. Jedan drugoga pomažu i nadogradjuju. Dok je je dizajn pod velikim uticajem komercijalnog uspeha, na drugoj strani slike nisu. Ali jedno bez drugog ne mogu. Umetnost ne može bez komercijalog dela, a ni dizajn bez onoga što nije komercijalno, što je svojstveno svakom umetniku.
Volim trenutke kada mogu da kreiram, da radim, da osećam da se nešto ispred mene događa, da osetim harmoniju boja i formi, da budem iskren i uspeha koji će da dođe ako je to što uradim interesantno, neobično i lepo. Ima mnogo ružnih stvari na ovom svetu, pa je sama pomisao da radim na nečemu lepom veoma uzbuđujuća. Optimizam u kreativnom žinotu je veoma značajan faktor za uspeh, iako mi sve vise živimo u društvu gde počinje da dominira pesimizam.
Za uspešan rad u svakom polju i za uspeh uopšte, potrebna je sposobnost, velika motivacija i optimizam. pobednici su uvek oni koji su optimiste. Sposobnost da radim mnogo različitih stvari, i sposobnost da podjednako upotrebljavam tehniku, inspiraciju, kreativnost veliko znanje su doveli do sinteze koja meni daje veliku sigurnost u radu i prilikom komunikacije sa mojim mušterijama. Moj pomalo hladan prilaz umetnosti je možda samo posledica moje čiste slike današnjeg stanja na tržistu na kome se i umetnost nalazi, ali njen uticaj na mene je veoma važan i krajnje intenzivan.
U kojoj meri je ustvari azijsko podneblje odredilo dalji tok vaše karijere?
Japan ima posebno mesto u mom rečniku. To je zamlje koja je na neki način odredila moj pravac rada I moj život. Imao sam 23 godine kada sam se u Švarcaskoj javio na oglas nekog dizajnera kome je bio potreban dobar crtač. Posle dve nedelje rada taj čovek mi je ponudio da sa grupom nemačkih industrijalaca dve nedelje putuje po Japanu. Moj zadatak bio je samo da skkupljam ideje. Bila je to nesvakidašnje iskustvo koje je meni promenilo čitav život. Sreća pokadkad proleti kao ponoćni tramvaj, ali sam je baš u pravom trenutku uhvatio. Sada radim sa najvećim Japanskim firmama iI svake godine odlazim na redovne termine i iznova se oduševljavam dalekom zemljom koja ima svoj specifičan stil poslovanja.
Japan je neverovatno delovao na mene. Cela njegova kultura je veoma interesantna, njihov način i prilaz radu samo su za kopiranje. Iako kao nacija nisu mnogo kreativni oni to balansiraju velikom sposobnošću da cene kreativnost i upotrebljavaju lako kreativnost drugih. Donose mnogo brže odluke nego što bi se očekivalo i spremni su da investiraju mnogo u nove i moderne načine.
Odnos prema dizajnerima iz Evrope, odnosno iz ostalog sveta je veoma dobar. Oni koji su uspeli da preko svojih agenata stupe u kontakt sa kompanijama imaju i uspeh. Veoma je važno da u Japanu imate nekog posrednika koji će da vam sredi prvi kontakt, da vas prati, da ne bi bili stranac – taichin. Poslovni odnosi su na duge staze, ljudi se cene u dobrim ali i u lošim vremenima. Tako da je osećaj veoma dobar kada ste u Japanu i kada ste plus uspešni.
U Japanu imam priličan broj i to raznovrsnih klijenata. Od najveće svetske kompanije za štampu “Toppan Printing”, pa sve do malih ali fleksibilnih kompanija koje se bave unutrašnjom dekoracijom i proizvodnjom panela za zidove. Obično velike kompanije posećujem dva puta godišnje, a manje jednom ili svake dve godine. U svakom slučaju Japan je veoma važan kao globalni igrač u proizvodnji dekorativnih materjala za arhitekturu i dekoraciju, a ima tu sigurno vodeće mesto u svetu.
Jedna od fenomenalnih ličnosti Japanskog poslovnog sveta koju sam upoznao je Gospodin Hibi – san. „Sangetsu“ je najveća velikoprodajna kompanija. Oprema kuće, hotele i restorane sa svim potrebama enterijera, od zavesa, podova, kuhinja, zidova. Svojim nastupom na tržištu kontrolišu potpuno cene proizvoda, jer su najveći i najviše kupuju od proizvođača. U toj kompaniji svako zna šta i kako treba da radi, niko ne žuri ali niko i ne stoji. Svako radi svoj posao do krajnje preciznosti, od menadžera pa do čistacice. Ispred sobe za razgovore kod gospodina Hibija, nalaze se još tri čekaonice, koje su uvek pune ljudi koji čekaju na svoj termin.
Gospodin Hibi-san, čovek od odprilike 80 godina, vas ako imate tu čast dočeka na jednom dugačkom drvenom stolu. Na zidovima je jedna slika, prosta ali sa puno životnih reči u sebi. Sa osmehom na licu i prijatnim nači nom, potpunom smirenšću,! bićete pozvani da sednete.Tada dolazi jedna devojka i po običaju vam donosi šoljicu japanskog zelenog čaja.
Na mene je Gospodin Hibi-san ostavio veliki utisak. Čovek koji je vlasnik najvećeg dela akcija te kompanije, ustaje svaki dan, dolazi u firmu i on bira moje radove, ideje za novu kolekciju, zidova, ploča ili laminata za površine nameštaja. Pet menadžera mu listaju moje radove. On ih uzima po nekad u ruku i veoma pažljivo gleda, kaže dve tri reči i ide dalje.On odlučuje o svemu. Posle 30-40 minuta sve je gotovo. Posao je završen i ja se poklanjam njemu, ali i on meni. To je jedan od načina u Japanu da se pozdravite i da pokažete da nekoga cenite. Koliki je ugao vašeg poklona pokazuje na kojoj stepenici ste sa tom osobom. Što je vaša pozicija niža to je i naklon dublji.
Mnogo mi je interesantno kada radim sa firmama u Japanu jer su posebni. recimo u kompaniji Toppan dođe 18 dizajnera i svi na neki način snimaju i kradu ideje. Mnogi stručnjaci nikada ne mogu da otkriju tehnike koje koristim, pa kako ne mogu da utvrde oni moraju da kupe rad.
Tajvan je posebna priča o kopiranju i ne vođenju računa o copyright-u, o idejnom vlasništvu. Ta zemlja je do skora zajedno sa Kinom, najviše kopirala radove iz celoga sveta. Bio sam par puta baš zapanjen kada sam video moje radove koje sam prodao godinu dana ranije u Japanu u policama jedne Tajvanske kompanije, koja mi ih je pokazala kao njihove najnovije produkte. Ali ne bih na žalost podvukao da se samo kopira u Aziji. Evropa je takođe veoma aktivna i to na svim poljima.
Imao sam priliku da vidim kako se u velikim, Evropskim kompanijama kopira i bukvalno idejno vlasništvo.
Prvi susret sa krađom ideje sam imao u Švajcarskoj, gde su jedan moj rad iskopirali. Ja sam ga odneo kod poznate firme za drvene igračke, sa fotografijama i radovima. Model urađen u drvetu i aluminujumu, ofarban, sređen. Posle dvočasovnog sastanka i moga velikog entuzijazma, nije bilo nita. Dve godine kasnije se našao u prodaji a ja sam samo stajao ispred izloga i posmatrao svoju ideju. I to je bila jedna važna životna lekcija.
Koreja je jedna od zemalja u kojoj takođe dosta radim i to veoma uspečno. To su velike i poznate svetske firme iz različitih oblasti. naprimer kompanija LG, koja i kod nas poznata.
U moj atelje u Švajcarskoj došao je moj dobar prijatelj i mušterija.Kao i obično bio je oduševljen radovima, idejama i pričom. Na mom stolu je stajao upravo završen komad laminata urađen od velike Japanske kompanije. On je ugledao taj uzorak i zamolio me da mu dam mali komad. Ja sam mu ne nadajući se ništa dao da bi o tome diskutovao sa svojim saradnicima.
On je otišao i prošle su dve godine, kada sam na mom godišnjem putu bio u toj kompaniji. Gledali smo kolekciju i u jednom trenutku mi je dotični gospodin doneo veliku tablu laminata i ponosno rekao: Sećas li se onoga malog komadićašto si mi dao? Malo ljut, malo zbunjen, nastavio sam da pišem ugovor o kupovini radova koje su izabrali. Na kraju sam ne pita jući ga dodao i taj rad koji je dobio kao uzorak od mene. On je bio malo zapanjen, ali je pristao bez velikog razmišljanja. Potom ga je na moje insistiranje povukao iz prodaje. Nisam mogao da dozvolim da moje mušterije u Japanu saznaju tako nešto. Kada govorimo o različitim vrstama poslovanja moram da kažem da najviše volim da radim po Aziji, ali radim svuda po svetu.
Koliko ste prisutni u drugim delovima sveta?
Amerika je uvek , pa i za mene bila zemlja velikih mogućnosti. Nažalost sve te mogućnosti se svode na jedno i to je da se zaradi sto više novca, a na štetu ličnog kvaliteta i površnosti. Iako je kao zemlja veoma interesantna, moram da priznam da je Evropa za mene ipak jedan nivo više i to u svemu. Po meni dovoljno je pogledati jedan automobil urađen u USA i uporediti ga sa jednim u Evropi i sve će vam biti jasno.
Sa evropskim kompanijama poslujem takođe. Samo je način drugačiji i dosta po meni komplikovanije. Oni su mnogo sporiji i treba im dosta vremena da prihvate nove trendove, načine prezentacije, boje. Ali i to je rad i posao i mora da se odradi. Posetiš ih pokažes kolekciju i nadaš se da imaš u pravom trenutku prave stvari za njih.
Imao sam uvek dovoljno jak osećaj za ono šta će da dođe, odnosno ja sa nekoliko drugih dizajn firmi diktiram na neki način šta će da bude aktuelno sledećih godina. Trend je reč koju ne volim uopšte, ali bez koje svetske kompanije ne bi mogle da se pomeraju. Toliko je to usađeno u umove ljudi. Problem leži u tome da na kraju na sajmovima gde se prezentuju najnoviji produkti, svi dobijaju neki sličan izgled zato što su sledili slične trendove.
Iako je ste češće u Beogradu, vi živite u Švajcarskoj i najveći deo dana provodite u vašem prostranom ateljeu iz kojeg izlazite samo kada morate. Šta za vas predstavlja Švajcarska?
Švajcarska mi kao kreativnom čoveku daje jednu mogućnost da tu kreativnost možda bolje sprovedem u delo. Moja kreativnost se sastoji i u sposobnosti da upotrebim sve što je moguće naći na tržištu, od posebnih boja pa sve do papira, ali baš onoga koji ste zamislili u glavi. Imam veliku kartoteku kompanija koje mi mogu dati nešto posebno, neki papir,to je moj neki primer za to što mi treba, i taj i baš taj papir ću da dobijem sledećeg dana, na vratima moga ateljea. Baš taj ću moći da upotrebim za sledeći dan kada dolaze neki ljudi na primer iz Holandije da bi videli novu kolekciju za keramičke pločice.
Putujem puno pa je povratak u sigurno vođenu, politički sigurnu zemlju uvek zadovoljstvo. Iako me njihova preciznost, neopisiva čistoća, revnost, i još mnogo (ne)kvaliteta često čak i nerviraju. Sve to što ja imam od toga i što mi omoćava pokriva možda negativne aspekte življenja ovde. U životu je uvek i skoro u svemu veoma balansirano sve, život je davanje i uzimanje, pozitivno i negativno. Pa ako je nešto mnogo veće nismo zadovoljni. Njihova bezbojnost i nedovoljna spontanost, hladnoća u odnosima mene kao Balkanca sve više nervira.
Sigurno da mi preciznost odgovara, preciznost je deo moga osećaja za tehniku, koja se odlično i simbiotski povezala sa osećajem i nadarenošću za umetnost. Sada kada razmišljam o tome mislim da su, za moj stil rada u dizajnu, a i slikarstvu, preciznost i osećaj za tehniku, dali jedan poseban i veoma značajan doprinos da se izdignem iznad nekog proseka. Siguran sam da je to veoma važan element kreativnosti umetničke, a i komercijalnog dizajna.
Koliko je za umetnost i kreativnost bitan komerciajlni deo?
Moram da podvučem da su dizajn i umetnost uopšte bez komercijalnog dela nedovršeni i da nemaju mogućnost opstanka, naročito ne u današnjem svetu. Mora da postoji jedan kompletan odnos između njih.
U danjašnjem svetu, tu gde mi živimo, radimo i moramo da kupimo materjal, hranu i da plaćamo račune, važno je da komercijalno radimo. Možda će ovo neko pobijati, ali nisam siguran da je bolja kretivnost u nemaštini. Važna je unutrašnja slika i ljubav, osećanje, senzibilnost, unutrašnji nagon za stvaranjem, mašta pojedinca i onda kada ima na razpolaganju sve što je potrebno, onda dolaze interesantni, neponovljivi radovi i kreacije. Šta je uslov da bi neko uspešno radio po svetu nameće se samo posle ove priče, ali ipak nije loše podvući neke važne momente.
Uslov da bi neko radio uspešno po svetu je svakako velika želja za uspehom. Pored toga sigurno je potrebno da posedujemo nešto što je važno za taj svet, što ljudima treba. Velika izdržljivost, da ne stanete ni kada se stvari odvijaju negativno, da istrajete u vašim snovima i vizijama, da ih sledite.
Snovi kojie imamo, vizije uspeha, vizije naše pozicije u radu, a i u svetu trebaju da budu veliki, i njih ne treba čovek da se plaši, one su tu za nas da nas guraju i daju pravac. Jedino sa velikim snovima, vizijama uspeha sposobni smo taj uspeh da dostignemo. Sreća se ne nalazi samo na putu našeg uspeha, ona se stvara na tom putu našim aktivnim učešćem i delovanjem.
Moja želja je uvek bila da postignem kvalitet, maštovitost, jedan standard u kreativnosti po kojem bi se drugi merili, za kojim bi težili.
Možda nije loše reći da sam prilaz stvarima i životu važan momenat u uspehu. Ili kako Japanci kažu: “Radi sve do perfekcije i onda ćes imati mnogo veću šansu da uspeš”.
Intervju: Srđa Tatić, prodavac ideja koje nas okružuju
