Verovatno nijedan materijal ne može dati onaj osećaj domaće topline i ušuškanosti kao što to čini drvo, ali, sa druge strane, verovatno nijedan materijal ne može dati prostoru notu elegancije i luksuza kao što to čini kamen.
Kamen se uz drvo smatra najstarijim materijalom u graditeljstvu, ali je, za razliku od drveta daleko trajniji. Koristi se još od paleolita i jedini dokazi o civilizacijama iz tog doba uklesani su u kamenu ili su od njega napravljeni (poput grobnica ili hramova).
I u drevnim civilizacijama je igrao ključnu ulogu u graditeljstvu. O moći Starog Egipta svedoče kamene piramide i sfinge, kao i hijeroglifski zapisi na obeliscima. Za Egipćane je posebno važan bio granit iz Asuana.
Stari Grci su takođe obilato koristili kamen za svoje monumentalne hramove i umetnička dela. U mermeru su našli savršen materijal, manje tvrd i lakše obradiv, koji je mogao da zadovolji visoke estetske zahteve.
Rimski graditelji uz kamen sve više koriste ciglu i malter. Na našem tlu je ipak najstarija kultura Lepenskog vira koja potiče još iz neolita (oko 5.800 godina) koja donosi planska naselja, oruđa i oružja, te nakit i skulpture od kamena koji su vredni i dragoceni u svetskim okvirima.
Antičko doba na našem tlu intenzivno koristi kamen za monumentalne građevine – nastaju Sirmium, Singidunum, Gamzigrad, Mediana. Posle Rimljana, kod nas upotreba kamena doživljava pravi procvat u srednjovekovnom graditeljstvu, osobito pod Nemanjićima o čemu do danas svedoče arhitekstonski dragulji: manastiri Žiča, Studenica, Dečani, Gračanica, Mileševa, Sopoćani…, ali i objekti nastali kasnije u okviru moravske škole: Lazarica, Ravanica, Ljubostinja, Manasija, Kalenić… Ovaj period graditeljstva karakteriše tesani kamen i upotreba mermera, peščara, breče i bigra.
O gradnji Ravanice je ostao trag u narodnoj pesmi u kojoj Miloš Obilić savetuje kneza Lazara da ne gradi crkvu ni od olova, ni zlata, ni srebra, već od kamena da traje u večnosti jer «od kamena nikom ni kamena».
O majstorstvu i veštini turskih neimara, koji su posle pada despotovine, gradili po ovim prostorima možda najbolje govore mostovi u Višegradu i Mostaru.
U većini ovih objekata, barem u nekim njihovim delovima, podovi su bili od kamena i traju do danas, vekovima nakon što su položeni. Najčešće se za podove koriste mermeri, mermerne i serpentinske breče, graniti, travertini, krečnjaci, peščari, bigrovi, oniksi, škriljci, kvarciti…
Sem evidentne trajnosti, ako nam je kriterijum estetski, kamen može zadovoljiti sve prohteve, pa i najzahtevnije. Geološka komleksnost kamena kao prirodnog materijala rezultira neponovljivom strukturom svake pojedine ploče. Boja kamena zavisi od hemijskog sastava stene iz koje se kamen vadi pa je spektar gotovo neograničen. Najraznobojniji su mermeri.
Površinska obrada takođe može biti veoma raznovrsna, u zavisnosti od toga kakav efekat se želi u prostoru. Luksuzniji i elegantniji enterijeri najčešće traže površine ispolirane do visokog sjaja, ali one mogu biti i matirane kako bi se više istakla struktura kamena. Rustičnim enterijerima više pristaje malo grublja obrada.
Ugradnja kamenog poda je jednako važna kao i izbor samog poda. Pre nego što se odlučite za podopolagača postarajte se da bude majstor svog zanata sa dobrim preporukama inače rezultati neće biti zadovoljavajući. Prilikom ugradnje izbor odgovarajuće podloge i lepila su od presudne važnosti za konačan utisak. (Npr. za svetlije ploče treba birati beli lepak da naknadno ne bi došlo do diskoloracije.)
Zbog svojih izuzetnih svojstava, kameni podovi se mogu polagati u gotovo sve prostorije u rezidencijalnim i komercijalnim objektima, uključujući i one sa velikom vlagom poput kuhinja, kupatila, ali i oko bazena, u saunama itd, ali u visokofrekventne prostorije.
Iako je održavanje kamena relativno jednostavno ipak treba voditi računa o pravilnom izboru sredstava za čišćenje. Ranije su se koristile razne agresivne kiseline, sode, razređivači i druga agresivna sredstva, koja su se trajno zadržavala u kamenu i dugoročno delovala na njegovu devastaciju. Ona se može manifestovati u vidu pojave raznih soli, promene boje, pa čak i raspadanja.
Nepravilno održavanje je najčešći razlog propadanja podova koji su rađeni od poroznijih materijala poput mekih krečnjala, travertina, mermera, ali i raznih obojenih, pa čak i crnih granita.
Nakon ugradnje trebalo bi angažovati profesionalne kompanije da urade dugotrajnu dubinsku zaštitu protiv upijanje vode, masnoće i drugih nečistoća. Tako zaštićen kamen se lako održava mekom četkom, krpom i vodom ili namenskim neutralnim preparatima.
Sa stanovišta ekologije i održivosti, kamen je nesumnjivo prirodan, ekološki materijal.
Kameni podovi jesu karakteristični za luksuzne enterijere, ali to ne znači da su sasvim nedostupni. Srbija je bogata majdanima u kojima se vadi vrhunski kamen koji nije skup kao uvozni, ali po lepoti i kvalitetu mu itekako može parirati. Odlučite se za domaće. Lepota je dostupna.
Autor teksta: Isidora Gordić