Sa dolaskom lepog vremena sve više vremena provodimo napolju, ne bismo li organizam što više izložili suncu i dnevnom svetlu posle zimskog sivila. A kad stigne leto i kad lepo ugreje, opet ćemo bežati u hladovinu i sklanjati se sa sunca. I tako u nedogled, dok je sveta i veka. Svi volimo da uživamo u izležavanju kraj bazena, na tremu ili terasi, ili da u bašti, pod pergolom vodimo duge, zabavne rasprave sa prijateljima. Najčešće smo ova svoja skrovita mesta napravili od drveta ili ih bar obložili njime kako bismo što više uživali u prirodi. Proleće je pravo vreme da se pobrinemo za drvene površine na otvorenom da bi spremne i zaštićene dočekale žarko leto.
Ako smo dobro obavili pripreme za zimu, posle letnje sezone, imaćemo manje posla, ali ako zaštitu drveta obavljamo samo na početku sezone, moraćemo malo ozbiljnije da zasučemo rukave.
Zašto je važno da se drvo zaštiti?
Drvene površine se moraju štiti različitim premazima jer ih atmosferske prilike oštećuju, drvo stari pod dejstvom sunčeve svetlosti, površina patinira i postaje srebrnasto-siva, a prljavština sve lakše prodire u dubinu. Atmosferska vlaga i padavine čine da drvo bubri, a da se onda prilikom sušenja znatno skuplja. Ove promene sadržaja vlage u drvetu dovode do tenzije koja može izazvati pucanje samog drveta. Buđ, sivkaste mrlje i gljivice truležnice se takođe javljaju usled visoke vlage. Truležnice, jasno, izazivaju truljenje pa drvo vremenom postaje beskorisno, a buđ i sivkaste mrlje su više estetski problem. Dakle, da bi drvo sačuvalo živopisan izgled i svoju prirodnu boju potrebno ga je adekvatno održavati odgovarajućim sredstvima.
Nakon zime, a pre početka sezone, naročito ako je reč o drvenim podnim oblogama (eng. decking), drvo treba najpre dobro pregledati i proveriti da li su sve daske cele i da li je došlo do pucanja i zacepljivanja ili čak i do potpunog truljenja, kako bi se sprečile eventualne povrede, jer čim dođe lepo vreme svi vole da iskoriste priliku da bosonogi hodaju po drvetu. Oštećene daske treba zameniti ukoliko su oštećenja nepopravljiva ili samo izbrusiti i išmirglati, ukoliko su manja.
Nakon popravki, drvo treba temeljno očistiti i zaštititi. Treba voditi računa o izboru sredstava za čišćenje jer se ne smeju upotrebljavati isuviše agresivna, budući da pod njihovim dejstvom vlakna drveta labave i nepopravljivo se oštećuju. Ovo naročito važi za uklanjanje mahovine i prljavštine. Često se za njihovo odstranjivanje primenjuje ribanje četkom, vodom i sredstvima za beljenje u koje se ponekad dodaje i kuhinjska so. Ovo je prilično efikasan metod, ali drvo ovako dobija svetlo sivu boju i izbeljivači su zbog hlora potpuno neekološki odnosno, štete životnoj sredini pa ih treba izbegavati. Bolje je koristiti višenamenska bio-razgradiva sredstva za čišćenje na bazi kiseonika.
Najveći deo sredstava za čišćenje se meša sa vodom, pa za bolje rezultate treba pažljivo slediti priložena uputstva i predložene razmere. Najbolje je koristiti četke za što ravnomernije nanošenje rastvora, a ujedno se i nečistoće mehanički otklanjaju. Drvo treba dobro natopiti, a onda pažljivo isprati. Za ispiranje ne bi trebalo da se koristi mlaz pod pritiskom jer snažni udari vode mogu izazvati kidanje drvenih vlakana i mehanička oštećenja. Nakon dva-tri dana, kada se drvo osuši, spremno je za zaštitu. Predloga ima više, a vi ćete odabrati ono rešenje koje vama najviše odgovara. Površina pre nanosa, bez obzira za koje sredstvo se odlučite, mora biti suva, čista i odmašćena.
Ako koristite premaze u boji, pored nijanse, vodite računa o sastavu postojeće boje na drvetu kako bi bila kompatibilna sa novom koju nanosite. Eksere i druge metalne delove zaštitite antikorozivnim sredstvom pre nego što nanesete boju.
Na tržištu je sve više ulja koja duboko impregniraju drvo i stvaraju površinski film koji štiti drvo, a istovremeno ističu njegovu prirodnu boju i lepotu. U zavisnosti od dodataka pigmenta, neka ulja imaju i funkciju zaštite od UV zračenja. Uglavnom se proizvode na bazi prirodnih ulja, neka su i rastvorljiva u vodi, pa nisu štetna za okolinu. Ulje se nanosi ravnomerno četkom, valjkom ili raspršivačem, uvek u pravcu vlakana. Zatim se ostavi dvadesetak minuta da ga drvo upije, a onda se ispolira krpom od prirodnih materijala. Time se uklanja višak ulja i ujedno postiže lep, svilenkast izgled. Drvo se suši dan-dva i u to vreme ga ne bi trebalo kvasiti, a uljenje bi trebalo izbegavati po jakom suncu.
Pored ulja i uobičajenih premaza za drvo, odskora se kod nas mogu naći i visokokvalitetni proizvodi na bazi voska za zaštitu drveta koji takođe daju odlične rezultate i koji se naročito preporučuju za zaštitu drveta u ekstremnim uslovima (za vikendice koje su veći deo godine pod snegom ili za sojenice). Ovakvi premazi na bazi vode su potpuno ekološki, bez ikakvih rastavarača, a modifikovani prirodni voskovi prodiru duboko u drvo i stvaraju sloj koji je otporan na prljavštinu i vodu, bez zatvaranja pora drveta.
Sad kad je drvo zaštićeno, ostaje samo da ga redovno održavate. To podrazumeva redovno pranje vodom bez ikakvih dodatnih sredstava. A leti, naročito kad su temperature visoke, drvene podne obloge treba svakodnevno kvasiti da bi drvo sačuvalo vlažnost i elastičnost, čime se izbegavaju deformacije daščica.
Svi ovi premazi se mogu koristiti i za zaštitu ograda, pergola, baštenskog nameštaja pa kad otkrijete svoju dobitnu kombinaciju ostaje samo da obavite posao i prepustite se uživanju.
Autor teksta: Isidora Gordić
